Otvoren je Festival evropske književnosti: Pisac i pripovedač nije isto

Manifestacija se uvek realizuje u organizaciji izdavačke kuće “Arhipelag”, čiji je osnivač – književnik i urednik Gojko Božović učestvovao na večerašnjem panelu.

  Uz Božovića, o “Književnoti i političkoj korektnosti” razgovarali su – dr Nebojša Vladisavljević - profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, pesnikinja Ana Ristović, i književna kritičarka Marija Nenezić u ulozi moderatora.

 Zamišljen kao nedelja vrhunske književnosti, 12. Beogradski festival evropske književnosti odvija se pod motom - „Najbolje od svega. Najbolje za sve”.

 “Veoma važna tema se postavlja kada se pitamo da li u romanima govori junak pisca ili je to glas samog autora”, primetio je Gojko Božović i pomenuo slučaj sa knjigom “Peščanik” (1972) Danila Kiša.

 “Taj roman je vremenom izbačen iz školske lektire, jer je ocenjeno da jedan sporni pasus ne bi trebalo da izučavaju đaci, a taj deo tiče se nekih stavova koji nisu iz duše pisca, nego tog lika. Reč je o nekim fragmentima koji se nadovezuju na Kuran, a smatrano je da su te reči misli samog Kiša”, objasnio je Božović, i dodao da je “kritičko mišljenje ili kritička sumnja - odraz slobode”, što je na neki način prava zabluda, jer nije tako u javnosti vrednovano. 

 Božović smatra da je neophodno da pisac dela svojim junacima utisne dušu, individualnost, diferencijaciju, da svi oni govore nekim različitim jezikom, stilom, koji odražavaju svoju ličnost, poreklo, naciju, karakter, a to se onda “guši” ako nastaje vrsta cenzure, da se ispoštuje politička korektnost.

“Danas je mejnstrim upravo politička korektnost, ako gledamo modernu književnost. Možda je u ovo vreme bolje obrađivati teme koje nisu toliko društveno provokativne. Tako vraćamo pomalo zaboravljenu ideju o autonomiji književnosti gde su otvorene ili neotvorene cenzure”, naveo je Božović, te spomenuo da se ta korektnost odražava u mejnstrimu - detektivskim  romanima “kraljice krimića” Agate Kristi, špijunskim trilerima – serijalu o agentu Džejsonu Bornu autora Robera Ladlama, ili u delima Roalda Dala.

 Iako je britanski pisac bajkovitih romana za decu Roald Dal (1916-1990) zaveštao da se njegova dela ne smeju menjati, već da se štampaju onako kako su napisana, ipak je u toj novoj političkoj korektnosti moralo doći do nekih izmena.

 “Tako su u Dalovim romanima izbačeni patuljci, odnosno taj termin, jer smatraju da bi se neko u stvarnom životu uvredio na tu reč, ne shvatajući da su u bajkama oni nešto sasvim drugo. Na taj način “patuljak” je postao – “mali čovek”. Takođe, veštice ne bi smele da imaju na nosu bradavice, tako da se i to izbacuje, jer misle da će se neke žene uvrediti na tu reč”, analizirala je pesnikinja Ana Ristović, i rekla da su u književnosti za decu izbačeni termini “ružan”, “debeo”, “zao”, jer to nije više prihvatljivo.

 “Za mene je svet književnosti – svet slobode. Na ovaj način vrši se jedna vrsta “silovanja jezika” radi ispunjavanja određenih birokratskih ciljeva. Rekla bih da je to 'infantilizacija' društva, gde se stvarnost sužava”, dodala je Ristović.

 Sagovornici su dalje analizirali uzroke zbog kojih je politička korektnost postala tako snažan izazov savremenoj književnosti i pokušali da odgovore šta uspon političke korektnosti znači za kritičko mišljenje i demokratiju.

 Ristović je spomenula i aferu “Čefurji raus“ (2008), povodom istoimenog romana slovenačkog pisca Gorana Vojnovića, protiv koga je pokrenut postupak kojeg je odredio v. d. direktora policije Matjaž Šinkovec.

 Prema njenim rečima, tokom 90-ih godina bilo je više slobode, a čim se pojavi neki oblik sugerisanja za objave, ocenilo se kao presija ili cenzura.

"Pisanje je prostor slobode ili izražavanje mišljenja. Tako da, ako imamo u romanima likove manijaka, negativaca, siledžija, rasista, nacionalista, ne treba da se izgubi njihova jezička individualnost zbog političke korektnosti”, zaključila je Ristović.