EKSKLUZIVNO: STRAHINJA STOJAČIĆ, najkorisniji igrač na SP u Beču: OLIMPIJSKO ZLATO nam je najveći cilj

Predvođeni selektorom Markom Žderom i stručnim štabom u kojem su bili trener Danilo Lukić, stručnjak za kondicionu pripremu Aleksandar Milošević i fizioterapeut Stojan Subašić, „orlovi" su, bez poraza, stigli do još jednog trona.

Odlukom žirija, najbolji među sjajnim basketašima iz naše zemlje, bio je Strahinja Stojačić. Koliko vam znači priznanje MVP igrača takmičenja?

– Iskreno, svi smo odigrali jako dobro u Beču i samo su nijanse presudile o tome kome će da pripadne zvanje najboljeg – skromno je konstatovao rođeni Novosađanin, a danas igrač Uba, mlađi od košarkaške braće Stojačić. – To je, međutim, bilo manje važno, jer nam je svima najbitnije bilo to da ponovo osvojimo titulu prvaka sveta. S takvim nadanjima smo i otputovali u austrijsku prestonicu, iako smo znali da nas tamo očekuje jako teško takmičenje i dueli sa sjajnim ekipama.

Ub je novosadska ekipa

Strahinja Stojačić i Marko Branković, rođeni su i žive u Novom Sadu, baš kao i strelac pobedničkog koša u duelu sa selekcijom SAD Mihailo Vasić. Dejan Majstorović rođen je u Starim Banovcima, ali je i on u međuvremenu postao žitelj najvećeg grada u Vojvodini.

– Volim da kažem da je Ub prava novosadska ekipa. Nastavljamo s tim timom tamo gde smo stali, a svakako živimo i treniramo u našem rodnom gradu, jer nam je Novi Sad dao teren na korišćenje. Već 15. i 16. jula u njemu se organizuje masters turnir, ali ovog puta on neće biti održan na platou ispred Gradske kuće, već će se, zbog radova u centru, preseliti na plato ispred Spensa – objasnio je Stojačić. 

Zanimljivo je da ste Majstorović, Branković i vi članovi Uba, a da jedino Mihailo Vasić nastupa za novosadski Liman?

– Miki je pokazao da je vrhunski basketaš. Trebalo je da se brzo uklopi s nama trojicom koji nastupamo u istoj ekipi u kontinuitetu, ali je on to s lakoćom učinio i pružao odlične, ma vrhusnke partije.

Navikli smo u godinama za nama da nas basketaši raduju najsjajnijim odličjima na svim takmičenjima na kojima nastupaju. Tako je bilo i ovog puta, ali i dalje stoji nedosanjan san vezan za zlatnu olimpijsku medalju?

– To nam je svakako najveći cilj i želimo da ga ostvarimo u Parizu sledeće godine. Međutim, idemo korak po korak, jer nam sada slede turniri na kojima želimo da osvojimo dovoljni broj bodova za nastupe na Olimpijadi.

Koju biste bitku iz Beča posebno izdvojili, osim finalne utakmice s Amerikancima, kao najtežu na putu do slavlja?

- Ne bih izdvajao ni jedan duel posebno, jer je svaki od njih donosio priču za sebe. Austrijanci su protiv nas odigrali fenomenalni basket, morali smo pošteno da se pomučimo da ih savladamo, a onda smo baš ozbiljan posao imali u okršaju s olimpijskim šampionima iz Letonije. Za njih nastupaju Osmanis i Mijezis, koji su već godinama među najboljim basketašima sveta, i već to svedoči o težini posla s kojim smo se suočili. A u finalu... Ma, videli ste sve i sami!

Brkovi kao igra slučaja

Zanimljiv detalj vezan je za brkove koje nosi Strahinja i po kojima je lako prepoznatljiv među ljubiteljima basketa 3H3.

– Nema tu neke filozofije... – uz osmeh je istakao Stojačić. – Prošle godine, kada smo stigli na jedan turnir u Japanu, zagubio nam se negde prtljag i nisam mogao da se obrijem. Kasnije sam brkove koji su mi narasli ostavio, a rezultat koji smo tamo ostvarili dao mi je za pravo da ih i dalje nosim. Dakle, sve to bila je čisto igra slučaja.

Imali ste tokom celog turnira izvanrednu podršku s tribina?

– Generalno, neverovatna je cela ta priča vezana za naše navijače. Od prvog susreta sa Madagaskarom, na tribinama je bilo, po meni, negde između 70 i 80 odsto Srba! To nam je puno značilo, pomagalo nam kada dođe do nekih krizica i nosilo nas ka ispunjenju cilja. Bezgranično smo zahvalni našim ljudima – podvukao je Strahinja Stojačić.

Posle jučerašnje posete ambasadoru Srbije u Austriji, naši reprezentativci kombijem su se uputili u otaybinu, a već danas, od 13 časova, održaće konferenciju za medije u Kući košarke u Beogradu.

Aleksandar Predojević