Vučić: Postaje sve jasnije ko je odgovoran za nasilja i probleme na KiM
KIŠINJEV: Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas, nakon niza sastanaka sa evropskim liderima na samitu Evropske političke zajednice u Kišinjevu, da je sve jasnije ko je odgovoran za probleme i nasilje na KiM.
Kazao je da je jedna od glavnih tema, uz Ukrajinu, bilo rešavanje problema KiM, kao i da prištinska delegacija nije želela sa da razgovara sa srpskom delegacijom i da je Beograd uvek raspoložen za razgovore.
"Osmani je govorila, govorio sam i ja, oni nisu želeli nikakav susret sa srpskom delegacijom i što mislim da nije naišlo na odobravanje bilo koga, mi uvek želimo razgovore i nemam problem da razgovaramo, ali je čini mi se sve jasnije ko je odgovoran za probleme i nasilje na KiM", rekao je Vučić.
Kazao je da nije uvek optimističan, jer vrlo pažljivo tumači stavove velikih sila i drugih u Evropi, ali da misli da sada stvari postaju očiglednije i jasnije i za one ljude koji u suštinskim pitanjima nisu uvek saglasni sa nama.
Kazao je da je imao puno bilateralnih sastanaka i istakao dug razgovor sa predsednikom Poljske Moravijeckim.
"Nadam se njegovoj poseti, verujem posle izbora, a voleo bih da bude i pre izbora koji su u oktobru, zatim sa Orbanom, Nehamerom, grčkom predsednicom, albanskim premijerom, premijerom Severne Makeodnije, cnrogorskim predsednkom iu posebno ću, veruje, da imam i bilateralu sa njima, zatim sam imao razgovore sa italijanskom premijerkom, Markonom, Šolcom, dug razagovor sa holadndskim premijerom, islandskom premijerkom, premijerkom Finske, sa mnogo ljudi, premijerom Španije Sančezom... ", rekao je Vučić.
Dodao je da se video i sa Šarlom Mišelom, kao i da je svima glavna tema, uz enegetiku i ekonomiju, KiM.
"Pokrenuli smo još, što je veoma važno, kao Otvoreni Balkan, pre svega Rama, Kovačevski i ja, to je da tražimo neku promenu odnosa prema Zapadnom Balkanu, u smislu većih fondova koji bi bili usmereni na ZB. Jer ako izračunate, pokazali smo podatke i Ursuli fon der Lajen, da podrška reigonalnim zemljama EU od Grčke do Slovenije je u proseku kroz različite fondove oko 4.370 evra po glavi stanovnika, a zemlja ZB oko oko 138 evra, što je velika razlika, mi nismo zemlja EU ali ta razlika mora da se smanji, što će biti važna tema za predstojeći samit u junu", rekao je Vučić.
Dodao je da danas je uputio poziv svim prisutnim zemljama i rukovodstvu EU, Evropskom savetu i Evropskoj komisiji da posle Granade i Londona, kada će biti održani sledeći satanci EPZ, jedan od naredna dva sastanka bude održan u Beogradu, što bi značilo da za godinu i po ili dve bude održan sastanak u Beogradu.
"To bi bio najveći samit verovatno ne samo za vreme mog mandata već i najzačajniji i neka vrsta krune i uspeha Srbije", rekao je Vučić.
Vučić naglasio Borelju: Prioritet da se institucije u Prištini vrate dijalogu
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas u Kišinjevu s visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepom Boreljom i tom prilikom posebno naglasio da je od prioritetne važnosti da institucije u Prištini prestanu sa nasiljem i vrate se dijalogu.
"Za Srbiju je bezbednost srpske zajednice na Kosovu i Metohiji oduvek predstavljala prioritet, uz očuvanje mira i stabilnosti. Istakao sam da je formiranje Zajednice srpskih opština osnovna obaveza iz Briselskog sporazuma", naveo je Vučić na instagramu.
Predsednik Srbije, koji u Kišinjevu učestvuje na samitu Evropske političke zajednice, napisao je da je imao otvoren razgovor s Boreljom o kompleksnoj situaciji na Kosovu i Metohiji i o posledicama neodgovornog ponašanja institucija u Prištini.
"Ponovio sam da smo od početka odgovorno, savesno i ozbiljno pristupali rešavanju svih otvorenih pitanja tokom dijaloga sa Prištinom i naglasio da smo strpljivo i smireno odgovarali na sve jednostrane poteze i provokacije", saopštio je Vučić.
Srbija je odluku o antiruskim sankcijama donela u martu prošle godine
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas, da je Srbija odluku o sankcijama protiv Rusije donela u martu prošle godine, kao i da takvu odluku ne može da promeni jedan razgovor sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.
"Imali smo kratak, korektan razgovor, ali odluku o sankcijama donose građani Srbije preko svog rukovodstva. Mi smo svoju odluku doneli u martu 2022. godine i dali svoju poziciju. Nikada ne možete jednim razgovorom da menjate bilo čiju poziciju", rekao je Vučić na Samitu Evropske političke zajednice u Kišinjevu.
On je istakao da Ukrajina nije priznala nezavisnost Kosova, kao i da poštuje teritorijalni integritet Srbije, "baš kao što i Srbija poštuje teritorijalni integritet Ukrajine".
Vučić je poručio da Srbija ima svoju politiku, da je samostalna i nezavisna zemlja koja poštuje Ukrajinu.
"Zašto bih se nekome pravdao, zbog toga što vodimo svoju politiku, u interesu svoje zemlje? Nastavićemo da vodimo politiku u interesu svoje zemlje", rekao je predsednik.
Potrebno smiriti situaciju, razgovarati i izbegavati provokacije
Predsednik Vučić izjavio je da je današnji sastanak evropskih lidera u Kišinjevu važan ne samo zbog situacije na severu KiM, već i mnogih drugih razloga, poput privlačenja stranih investicija.
''Važno je i zbog napretka Srbije na putu ka Evropskoj uniji i makar pokušaju da se reše otvoreni izazovi sa Prištinom. Sastanci sa evropskim liderima će nam u tome pomoći,'' rekao je Vučić.
Dodao je da je potrebno smiriti situaciju, razgovarati i izbegavati provokacije u budućnosti, kada je reč o situaciji na severu KiM.
''Potrebna nam je otvorena diskusija, treba nam bona fide pristup. Verujem da možemo zadržati mir u regionu, ne samo zato što je to važno za nas, već i za druge'', rekao je predsednik.
Sa Šolcom i Makronom o deeskalaciji na KiM
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da će tokom susreta sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom i francuskim predsednikom Emanuelom Makronom u Kišinjevu razgovarati o smirivanju situacije na severu Kosova i Metohiji.
"To je neizbežno prva tema. Zatim ćemo razgovarati o tome kako izbeći dalje provokacije i jednostrane poteze i šta će biti garancije za to. Treća tema je da se fokusiramo na formiranje ZSO što je potpisano pre 10 i po godina, i još uvek nije implementirano", rekao je Vučić u izjavi domachim i stranim novinarima tokom samita Evropske poliiccke zajednice u Moldaviji.
Dodao je da ima i stvari koje srpska strana mora da ispuni.
"Nisam optimasticčan po prirodi, ali verujem da više ljudi sada ima pravu sliku o tome šta se dešava na Balkanu, bez obzira da li neka zemlja priznaje KiM ili ne. Verujem da sada Srbija nije unapred označena kao krivac i da ljudi shvataju da je situacija mnogo komplikovanija od toga", rekao je Vučić.
Dodao je da veruje da ima više razumevanja za uzroke problema i ono što se događa na severu Kosovo.
Na pitanje kada očekuje da će biti postignut dogovor Beograda i Prištine, Vučić je odgovorio da je bitan je sadržaj.
"Nije bitno da li će to biti za šest meseci ili dve godine, ako postignemo kompromisno rešenje, jer to traje 150 godina. Treba nam održivo rešenje. Ne trabaju nam lepe želje. Treba da ubedimo sve ljude na Balkanu da kompromis nije loša reč. Nije lako svi su radikalizovani, čak i u vašim zemljama", rekao je Vučić.
Dodao je da niko ne želi da sluša normalne ideje, da svi žele da ispune svoje ekstremne želje, a da Beograd i Priština treba da se odmaknu od toga i da pronađu kompomisno rešenje.