Odbojkaš Stevan Simić posle 11 godina napušta Vojvodinu
Od sledeće sezone na početku utakmica Odbojkaškog kluba Vojvodina u Spensu spiker neće prvo prozivati Stevana Simića, igrača sa brojem jedan na dresu, koji prvi istrčava na teren.
Posle 11 godina, srednji bloker napušta crveno-beli tim i seli se u redove šampiona Bugarske, Neftohimik. U Burgas će Simić otići u avgustu, a do 24. juna treniraće sa Novosađanima koje sada vodi novi šef stručnog štaba Marko Narančić, koji je okupio ekipu pre dve sedmice.
– Vojvodina ima plan da igra sa podmlatkom i mislim da je vreme da ustupim mesto nekom mlađem, da igra i dokaže se. Ja sam se uveliko dokazao. Idem da probam da igram u inostranstvu i da vidim kako je. Posle toliko godina u Voši naravno da mi je čudno što odlazim u neki drugi klub – rekao je za „Dnevnik” 27-godišnji Simić.
Iskusni srednji bloker stavio je paraf na jednogodišnji ugovor sa Neftohimikom.
– Zadovoljan sam uslovima. Klub je osvojio titulu posle velikog preokreta u finalu i tako je obezbedio Ligu šampiona sledeće sezone i puno mi znači što ću ponovo igrati u Evropi. Burgas je lep grad, na moru, čuo sam da je odličan za život, tako da se radujem odlasku tamo, a nije ni preterano daleko – istakao je Simić.
Imaće srednji bloker, nekadašnji kapiten Vojvodine i jedno poznato lice u dresu bugarskog tima.
– Trener je Atanas Petrov, a potpisao je i Pakistanac Murad Kan, korektor koji je do sada igrao za subotički Spartak, tako da ćemo nas dvojica „ljutih rivala” sada igrati zajedno – kroz smeh je dodao Simić.
Stevan Simić, koji je prve odbojkaške korake napravio u OK Futog, prošao je i mlađe kategorije Vojvodine, da bi sa prvim timom osvojio šest titula prvaka države, trofeje Kupa Srbije i Superkupa, a nosio je i kapitensku traku.
– Vojvodina je moja druga porodica. Svi ljudi u klubu će uvek biti tu za mene, kao i ja za njih.
Uvek postoji mogućnost da se vratim i mislim da su mi vrata kluba uvek otvorena – rekao je Simić.
Za 11 godina u Vojvodini, Stevan je radio sa trenerima Strahinjom Kozićem, Nedžadom Osmankačem, Sinišom Gavrančićem, Duškom Nikolićem i Slobodanom Boškanom. Uzeo je šest titula u nizu, ima trofeje Kupa Srbije i Superkupa, a radovao se i osvajanju sva tri domaća pehara u jednoj sezoni, što je pošlo za rukom još samo Crvenoj zvezdi i Partizanu. Bio je u timu koji je 2015. godine prisvojio trofej evropskog Čelendž kupa.
– Najdraža titula mi je prva od tih šest, koju smo uzeli posle deset godina pauze. Jeste Čelendž kup najvredniji trofej, ali mi je ipak ta titula najdraži trenutak u dresu Vojvodine – otkrio je Simić.
Za najteži period naveo je prethodnu sezonu u kojoj prvi put posle devet godina nije uzet nijedan od tri domaća pehara.
– Imali smo veliki budžet i očekivanja, a nismo ispunili ništa od ciljeva i krivo mi je zbog toga – rekao je Simić.
Sada će, međutim, srednji bloker imati priliku da se dokaže u inostranstvu i da pomogne Neftohimiku da odbrani titulu prvaka Bugarske i da u Evropi stigne što dalje.
K. Bugarski