Humanost na delu: Naša dužnost je da pomognemo u nevolji

Kao takva, ona je jedna od osnovnih delatnosti Crvenog krsta, u osnovi uređena Zakonom o Crvenom krstu Srbije kao povereno javno ovlašćenje i usluga koja se pruža licima izloženim riziku.

Program prve pomoći obuhvata obuku građana i volontera Crvenog krsta, obuku kandidata za buduće vozače, obuku zaposlenih, kao i angažovanje ekipa prve pomoći radi obezbeđivanja javnih skupova, sportskih manifestacija i drugih okupljanja.

– Prema Zakonu o bezbednosti zdravlja na radu, postoje dve vrste obučavanja, a to su osnovna i napredna obuka za građane – rekao je stručni saradnik u Programu prve pomoći Dejan Vučković. – Osnovnu obuku su u obavezi da prođu gotovo svi zaposleni u firmama, bez obzira na stepen rizika na radnom mestu, dok je napredna obuka, koja traje 12 časova, predviđena za radna mesta gde postoji veća mogućnost povređivanja.

Crveni krst Novog Sada na teritoriji grada godišnje obuči od 600 do 700 radnika, odnosno oko 1.000 volontera, kako studenata, tako i učenika u osnovnim i srednjim školama. Kako se mladi susreću sa prvom pomoći već od šestog razreda, te iz biologije uče o određenim delovima ljudskog tela, mnogo im je lakše da dođu do novih saznanja ukoliko se obuče u pružanju prve pomoći.

Osim realizacije obuka, Crveni krst Novog Sada svake godine organizuje i gradska takmičenja u pružanju prve pomoći u SOS Dečjem selu u Sremskoj Kamenici, kada mladi volonteri imaju priliku da provere svoje znanje iz ove humanitarne oblasti. Nakon gradskog, osnovci (kategorija podmlatka) i srednjoškolci (kategorija omladine) odlaze na pokrajinsko takmičenje, a ukoliko osvoje jedno od prva tri mesta, znanje mogu da pokažu i na republičkoj smotri.

– Volonteri su veoma zainteresovani, prva pomoć je nešto što oni vole i program koji nama služi da omasovimo Crveni krst – kazala je koordinatorka Gradskog takmičenja u pružanju prve pomoći Aleksandra Milić. – Uglavnom svi mladi i dolaze tako što učestvuju u programu prve pomoći: u šestom razredu se upoznaju sa tim, potom, kad se upišu u srednje škole, postaju vršnjački edukatori, neki ostanu, a neki se opredele za druge programske aktivnosti.

Ona dodaje da volonteri naročito vole programsku aktivnost realističkog prikaza oboljenja, koja prati prvu pomoć, te jedno bez drugog ne mogu da funkcionišu. Realistički prikaz podeljen je na dva segmenta, pa tako određeni broj šminka i crta povrede, dok su neki od njih markeranti, te simuliraju povrede i razna rizična stanja.

Sertifikat za obučene u prvoj pomoći važi pet godina jer se, kao i ostale oblasti, ona razvija, te je nepohodno da se stalno obnavljaju znanja. Trenutno je u Novom Sadu, uz pomoć donatora, dopremljeno 15 AED uređaja, koji su neophodni prilikom pružanja prve pomoći u slučaju srčanog zastoja. Postavljeno je 15 takvih uređaja na prometnim gradskim lokacijama, kao što su Gradska kuća, autobuska stanica i Gradsko groblje.

– Nikad nije dovoljno obučenih, a mi smo možda optimisti, pa bismo voleli da svi prođu prvu pomoć – pojašnjava Vučković. – Generalno, zakonska rešenja kod nas su takva da moramo da ukažemo prvu pomoć u okviru svojih saznajnih mogućnosti, a ljudi često pitaju šta da rade ako negde pogreše. Naša poruka je da samo probaju, upute toplu ljudsku reč ili pozovu hitnu pomoć. Već time su uradili mnogo i pružili prvu pomoć.

A. Čegar

U drugoj polovini 19. veka Novi Sad se ubrzano razvijao, a u njemu je delovalo mnogo društava i udruženja, pa i Crveni krst, čiji su članovi bili brojni ugledni Novosađani. Veliki broj humanitarnih udruženja osnovan je s idejom da se pomogne nemoćnim, siromašnim, gladnim i bolesnim, pogotovo u teškim zimskim mesecima. Humanitarnim radom naročito su se odlikovale žene iz uglednih novosadskih porodica, koje su milosrđe i humanost smatrale svojom hrišćanskom i ljudskom obavezom, te je uspeh na tom polju zabeležen i pre zvaničnog formiranja Crvenog krsta. Izrailjćanska ženska zadruga, Društvo „Marija Doroteja”, Jevrejsko dobrotvorno žensko društvo, Bolnička zadruga trgovačke omladine, Društvo ženskih sokola, Novosatsko evangeličko žensko dobrotvorno društvo „Tabita” i Centralni savez čehoslovačkih žena u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca samo su neka od brojnih ženskih humanitarnih udruženja koja su u Novom Sadu delovala krajem 19. i početkom 20. veka. Posebno se ističu tzv. ženska dobročiniteljna društva, među kojima je Kolo naprednog ženskinja, Matica naprednih žena, „Kora hleba”, te i danas poznato Kolo srpskih sestara, a Dobrotvorna zadruga Srpkinja Novosatkinja preteča je Crvenog krsta Novog Sada.

Crveni krst Novog Sada zvanično je potvrđen kao organizacija 7. jula 1881. godine. Decenije i događaji koji su usledili pokazali su značajnu ulogu Crvenog krsta i humanitarnih organizacija u Novom Sadu i u ratnim prilikama. Tokom trajanja Prvog balkanskog rata, tadašnji Odbor Crvenog krsta varoši Novog Sada u zemljama Svete krune Ugarske organizuje prikupljanje pomoći ranjenicima i porodicama čiji su članovi stradali u ratu. Brojni humani Novosađani uplatili su priloge, koji su upućeni srpskom i crnogorskom Crvenom krstu. Početkom 1913. godine, pred okončanje Balkanskog rata, naslućujući nov krvavi ratni sukob širih razmera, Novosadski odbor Crvenog krsta formira Novosadsko narodno dobrotvorno sanitetsko odeljenje.

Do Prvog svetskog rata Crveni krst u Novom Sadu okupljao je ugledne građane. Redovno su održavani godišnji humanitarni balovi i igranke, kojima je prisustvovala ondašnja novosadska društvena elita u želji da sakupi novac koji će biti utrošen u humanitarne svrhe. Crveni krst u Novom Sadu imao je zadatak da, u slučaju ratnih dešavanja, organizuje osnivanje bolnice za ranjenike, bolesnike i zanemoćale građane. Dobrotvorna zadruga Srpkinja Novosatkinja imala je velike zasluge u razvoju humanitarnog rada na području Novog Sada sve do početka Prvog svetskog rata.  

B. Pavković