EK: Evropska privreda snažna uprkos globalnim izazovima
BRISEL: Evropska privreda je i dalje snažna uprkos globalnim izazovima, navedeno je u danas objavljenoj ekonomskog prolećnoj prognozi Evropske komisije (EK).
Evropska ekonomija je u prvom kvartalu ove godine zabeležila umeren rast i time odagnala strah od recesije, a tome su doprinele niže cene energije, jako tržište rada i smanjenje problema vezanih za nabavku, konstatuje EK.
U prvom kvartalu je u EU zabeležen rast BDP-a od 0,3 odsto u odnosu na prethodni kvartal, a BDP u evrozoni je porastao za 0,1 odsto.
Ekonomski stručnjaci na osnovu uspešnog starta u prvom kvartalu zaključuju da će evropska privreda u 2023. godini porasti za 1,0 odsto, a u 2024. za 1,7 odsto.
Ove brojke odražavaju nešto veći optimizam u odnosu na prethodnu prognozu koja je EK objavila u februaru, predviđajući tada ekonomski rast od 0,8 odsto u 2023. godini, a 1,7 odsto u 2024.
EK sada prognozira da će rast BDP-a u evrozoni 2023. godini biti 1,1 odsto, a u 2024. godini 1,6 odsto.
Očekuje se da će godišnja stopa inflacije u evrozoni u 2023. biti 5,8 odsto, a da će se ona smanjiti na 2,8 odsto u 2024.
Glavni ekonomski pokazatelji navode na zaključak da se ekonomski rast nastavlja i u drugom kvartalu.
Evropska centralna banka (ECB) i druge evropske centralne banke se bliže kraju ciklusa podizanja kamatnih stopa, ali troškovi zaduživanja će i dalje biti visoki, a pristup kreditima otežan, što će negativno uticati na nove investicije, posebno na investicije u izgradnju novih stambenih objekata.
Stopa inflacije je i dalje visoka, kao i stopa bazne inflacije, priznaje EK.
Dok je inflacija u prvom kvartalu polako padala zbog smanjenja cene energije, bazna inflacija je i dalje uporna, a u martu je dostigla rekordnih 7,6 odsto.
Stopa bazne inflacije za 2023. godinu će prema prognozama iznositi 6,1 odsto, a očekuje se da ona u 2024. godini padne na 3,2 odsto.
Tržište rada je i dalje otporno na ekonomsko usporavanje, a stopa nezaposlenosti u EU je u martu bila na rekordno niskom nivou od 6,0 odsto.
Stopa zaposlenosti će prema prognozi porasti za 0,5 odsto ove godine, a za 0,4 odsto u 2024.
Rast plata za sada zaostaje za inflacijom, navodi EK.
Očekuje se da će stopa javnog duga pasti, posebno u 2024. godini. Vlade evropskih zemalja neće više morati da dotiraju energiju, pošto se očekuje da će ona biti jeftinija.
Samim tim, državni deficit EU će biti nešto manji.
Udeo javnog duga u odnosu na BDP će u 2024. godini u EU pasti ispod 83,0 odsto, a u evrozoni na 90,0 odsto, s tim što postoje značajne razlike među članicama EU.
Evropska komisija svake godine u proleće i na jesen objavljuje dve detaljne ekonomske prognoze, a u zimu i na leto dva privremena ekonomska predviđanja.
Sledeći izveštaj Evropske komisije se očekuje u julu.