Stavovi Srba: Potezi vlade u Prištini izazivaju uznemirenost

U izveštaju, koji je predstavila nevladina organizacija "Humani centar" iz Kosovske Mitrovice obuhvaćen je period od sredine 2021. godine i u njemu se 32 odsto ispitanika izjasnilo da se oseća donekle bezbedno, dok se 29 odsto oseća potpuno nebezbedno.

Kada je u pitanju izgradnja baza Specijalnih jedinica tzv. Kosovske policije 36 odsto vidi baze specijalaca kao bezbednosnu pretnju Srbima, 34 odsto ne podržava, a 26 odsto smatra da je to demonstracija moći i dominacije kroz kršenje procedure eksproprijacije.

Preko 96 odsto ispitanika je izrazilo negativan stav na postojanje baza Specijalnih jedinica takozvane Kosovske policije sa dugim cevima na severu naše južne pokrajine, navodeno je u istraživanju.

Na pitanje da li su za prihvatanje francusko-nemačkog predloga, 35 odsto ispitanika to smatra lošim, 31 odsto kao apsolutnu pretnju opstanku Srba, dok 24 odsto smatra da je to prazan papir koji nema budućnost.

Kada se radi o pregovorima, na pitanje ko treba da vodi pregovore između Beograda i Prištine u Briselu, 79 odsto njih smatra da treba da ih vode najsposobniji uz učešće Srba koji žive na Kosovu, dok 10 odsto njih misli da treba da ih vodi treća strana, u smislu zastupnika.

Kada su u pitanju lokalni izbori za četiri opštine na severu Kosova i Metohije, koji su održani 23. aprila, 43 odsto ispitanika smatra da nisu postojali uslovi za izlazak naa izbore, zbog, kako su naveli, neispunjenih zahteva koji su bili razlog istupanja Srba iz prištinskih institucija.

Profesor Medicinskog fakulteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Aleksandar Ćorac rekao je na predstavljanju izveštaja da je politika Aljbina Kurtija kreiranje polarizacije na svakom osnovu, jer to je stara politika, "zavadi pa vladaj".

"Ali u ovoj opciji, on to ne bi mogao da uspe da nema podršku u tome", rekao je on.

Kako je rekao reč koja može da obeleži ceo period nakon dolaska međunarodnih snaga, jeste licemerje.

"Govorim o društvenom okviru koji je doveo do toga da se albanska borba za neka prava kroz licemerje razvije, sputavanjem prava srpskog naroda. Ovde je prisutna samo forma koja se predstavlja negde u štabu Kfora, u Ujedinjenim nacijama ili bilo gde na drugom mestu, ali bez suštine na terenu bez suštine da je uspostavljana bezbednost i ravnopravnost Srba i Albanaca", rekao je Ćorac.

Novinar i politički analitičar Cvijetin Milivojević smatra da je kolektivna frustracija srpske zajednice na Kosovu i Metohiji uveliko prouzrokovana upravo odnosom, kako je rekao, međunarodne zajednice prema Srbima i državi Srbiji generalno.

"Šta se desilo od 1995. do 1999. godine da albanska politička elita na Kosovu ođedanput od zahteva za sedmom republikom unutar Jugoslavije, zatraži sopstvenu državu? Velika Jugoslavija se raspala na osnovu kroja koji je sašio gospodin Robert Badinter, nekadašnji predsednik Ustavnog suda Francuske, u ime EU i prema kome se Jugoslavija rastavlja teritorijom unutrašnjih granica te Jugoslavije na šest, a ne sedam ili osam, ne devet, ne 12 sastavnih delova", kaže on.

Dodaje da je 1991. godine stav Evropske unije bio da će u sklopu Jugoslavije postojati šest država.

"Onda, imamo 1995. godinu kada još čujete u albanskoj političkoj eliti da je ona zadovoljna da Albanci na Kosovu unutar Srbije i Jugoslavije dobiju isto koliko dobiju Srbi unutar Bosne i Hercegovine ili unutar Hrvatske. Šta se desilo u te četiri godine? To je jedan od uzroka frustracije Srba na Kosovu, a mogu vam reći i čitave Srbije. Ta jedna vrlo mistična, misteriozna uloga dela međunarodne zajednice u tom trenutku", rekao je Milivojević.

U zaključku istraživanja istaknuto je da Srbi sa Kosova i Metohije ne vidi svog neprijatelja u Albancima, već u prištinskoj vladi i prištinskim institucijama.