Dve porodice u akciji spasavanja male sove
ZRENJANIN: Dve porodice nisu mogle ni da pretpostave da će nedeljni izlet na Adu Šumice u Zrenjaninu prerasti u spasavanje male sove koja je ispala iz gnezda.
Mladunče sove primetile su drugarice Nevena Gavrilović i Tijana Tot, koje su sa roditeljima došle na popularno zrenjaninsko izletište.
- Trčale smo po travi i krenule do parka, a onda smo u tom trenutku primetile sovu na zemlji. Odmah smo obavestile roditelje – ispričale su nam Nevena i Tijana.
Njihovi očevi su otišli do obližnjeg fudbalskog stadiona po merdevine, kako bi sovu vratili na drvo. Prethodno su od kartonske kutije napravili kućicu, koju su podigli na jednu od grana, u čemu su im pomogle i supruge.
Svakog proleća masovna je pojava da ljudi u prirodi, ili u blizini svojih kuća, na zemlji pronalaze mladunce utine, ili kako ih još nazivamo male ušare. Mladunci koji se pronalaze najčešće su još uvek u paperju i nisu potpuno operjali, što ljude navodi na pomisao da je mala sova ispala iz gnezda i da neće moći sama da se snađe. U želji da joj pomognu, ljudi takve mladunce nose u svoje domove i potom pokušavaju sami da ih othrane. Iako to rade u najboljoj nameri da mladuncu pomognu, najčešće mu zapravo odmognu.
U Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije navode da je utina najbrojnija vrsta sova i da se redovno gnezdi u ljudskim naseljima širom Srbije. Odrasle sove utine tokom dana miruju i nije ih lako primetiti. U prirodi mladunaca je da izlaze iz gnezda, šetaju po okolnim granama i tada često padaju na tlo. Dospevši na zemlju postaju žrtve pasa i mačaka i tada je pomoć ljudi dragocena.
„U slučaju da nađete mladunca utine na tlu, najbolja pomoć koju možete da mu pružite je da ga popnete na neku višu granu drveta. Ako je mala sova vidno povređena, onda joj je potrebna stručna pomoć veterinara“, savetuju u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Prema instrukcijama ornitologa, mladunca treba vratiti na drvo tamo gde ste ga i našli. Bez obzira na to što nije više u gnezdu, roditelji će nastaviti da doleću i da ga hrane.
Ž. Balaban