Izmenama i dopunama zakona otvorena vrata da uđe više struje od sunca i vetra
Narodna skupština Republike Srbije usvojila je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije. Zahvaljujući tome omogućava se uvođenje novih kapaciteta za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora u elektroenergetski sistem, na način koji neće ugroziti sigurnost njegovog rada.
Usvojene izmene i dopune zakona rešavaju pitanje velikog broja zahteva za priključenje novih solarnih i vetroelektrana, čiji je zahtevani kapacitet za priključenje povećan s 4,8 GNJ na 20 GNJ u poslednje dve godine, što je dva i po puta više od ukupnog kapaciteta svih elektrana u Srbiji, saopštilo je Ministarstvo rudarstva i energetike.
Takav kapacitet prevazilazi mogućnosti za balansiranje elektroenergetskog sistema, što je izazvalo zabrinutost operatora sistema - Elektromreža Srbije, u vezi s radom elektroenergetskog sistema. Izmenama zakona problem je rešen tako što će operator sistema moći da odloži priključenje elektrana na sistem ukoliko se pokaže, u transparentnom postupku izrade plana razvoja prenosnog sistema, da nema dovoljno rezerve za balansiranje. Istovremeno, investitorima je ostavljena mogućnost da izbegnu odlaganje priključenja, ako sami ili preko drugog učesnika na tržištu obezbede dodatni kapacitet za balansiranje.
Izmene su zaštitile garantovanog snabdevača - Elektroprivreda Srbije, od finansijskog rizika preuzimanja balansne odgovornosti za sve proizvođače iz obnovljivih izvora energije, navedeno je u saopštenju. Zakon je ovu obavezu garantovanog snabdevača zadržao samo za povlašćene proizvođače koji su ušli u sistem podsticaja i to u ograničenom vremenskom periodu, dok će komercijalni projekti na komercijalnoj osnovi rešavati pitanje balansne odgovornosti, ukazuju iz Ministarstva rudarstva i energetike.
Sistem tržišne premije je dodatno unapređen u interesu građana jer će omogućiti da se na aukcijama za dobijanje podsticaja investitori između sebe takmiče ko će ponuditi više kapaciteta za potrebe garantovanog snabdevanja građana i/ili direktne ugovore krajnjim kupcima, što će omogućiti da zelena energija ostane i potroši se u Srbiji, umesto da se izvozi.
- Ima zamerki na to što je ograničen kapacitet instalisanih panela kod domaćinstava, ali taj kapacitet sasvim je dovoljan za jedno prosečno domaćinstvo za proizvodnju električne energije jer ideja prozumjera, odnosno proizvođača-potrošača i nije da domaćinstva budu proizvođači već da proizvode onoliko koliko im je potrebno, a ne više od toga - rekla je Jelica Putniković. Ona je ukazala da se u primeni ovih propisa mogu koristiti iskustva zapodnoveropskih zemalja.
Posebne novine odnose se na kapacitete kupaca-proizvođača jer su definisani limiti za domaćinstva i ostale krajnje kupce na način koji će pomiriti interese stabilnosti elektroenergetskog sistema i interese kupaca-proizvođača. U saopšetnju je istaknuto da će „domaćinstva moći da instaliraju solarne panele do 10,8 kW, a ostali kupci do 150 kW, zadržavajući prioritet pristupa sistemu, bez balansne odgovornosti. Na ovaj način koncept kupca-proizvođača se orijentiše ka domaćinstvima i maloj privredi.
Velika industrija će svoja prava na samosnabdevanje ostvariti kroz koncept aktivnog kupca nakon izmena Zakona o energetici„. Uz to, ukazuje se i da se vodilo računa i o prelaznom periodu, tako da je omogućeno da industrija do 5 MW instalira solarne panele do 1. jula 2024. godine po starim propisima. S druge strane, novi propisi treba da doprinesu optimizaciji investicija domaćinstava u skladu s realnom godišnjom potrošnjom i podstakne kupce-proizvođače da ne koriste električnu energiju za grejanje u periodima kada je ona najskuplja.
Po rečima urednice portala Energija Balkana Jelice Putniković, svakako je dobro to što će ovim izmenama zakona kao i detaljnije biti uređena proizvodnja iz obnovljivih izvora energije tako da ne bude ugorožen rad eklektroenergetskog sistema, dok bi podzakonskim aktima trebalo da budu rešeno plaćanje PDV-a, pošto to još nije usaglašeno između ministarstava finansija i rudarstva i energije.
D. Mlađenović