Ignjatović: Današnji incidenti u školama su mogli da se očekuju
BEOGRAD: Psiholog Autonomnog centra Tanja Ignjatović rekla je povodom novih incidenata koji su se danas dogodili u školama u Srbiji da je to moglo da se očekuje, jer jedan deo dece ne razume koliko je situacija ozbiljna i može da se desi da je to nekakva odbrambena reakcija, a da drugi deo dece zapravo pripada onoj grupi koji podržavaju ovakve situacije.
"Videli smo da na društvenim mrežama ima dosta podrške za ovo što je učinjeno i očigledno da se u porodicama nije razgovaralo o ozbiljnosti ovoga što se desilo i kakve sve to tragične posledice može da ima. Drugi deo dece, njima je ova tragedija zapravo okidač za ono što su bila nekakva njihova iskustva i traumatske situacije koje nisu razrešene. Ovaj događaj je kod njih nekako podstaknuo neko njihovo negativno iskustvo koje nije razrešeno, pre svega mislim na devojčicu koja je jutros došla sa nožem u školu", rekla je Ignjatović za Tanjug.
Inače, dodala je ona, deca često imitiraju, oponašaju i ponašaju se kao neko koga smatraju uzorom, a problem jeste ko su uzori.
Na pitanje kako pristupiti deci i sprečiti to "imitiranje" Ignjatović je ponovila poruku novinarke sa mesta tragedije, ispred škole "Vladislav Ribnikar" - "razgovarajte sa decom" i objasnila da su deca sada najverovatnije u šoku i zbunjena, da ne znaju šta da misle te preplavljena različitim osećanjima ili uopšte nisu u kontaktu sa osećanjima.
"Ono što deca na svim uzrastima očekuju od svojih roditelja je da im obezbede sigurnost i u fizičkom i emotivnom smislu, da brinu, da budu dostupni da mogu da im pruže podršku i da oni stvaraju u okruženju u kom deca žive dovoljno predvidljivosti. Da tu postoji i struktura i granice i pravila, a koja ne smeju da budu preterano rigidna, jer dete nema izlaza i ne može da izrazi svoje misli, osećanja, i kaže kada uradi nešto što nije u redu", rekla je Ignjatović.
Roditelji moraju da budu i prisutni, rekla je Ignjatov, i dodala da je za rodtiteljstvo potrebno vreme, a da je današnjica je specifična u tom smislu i roditelji nemaju vremena iz mnogo razloga.
"Međutim roditelji nekada na svoju decu projektuju očekivanja koja deca ne mogu da ispune, onda ne vide svoju decu, ne uvažavaju svoju decu, već imaju svoje predstave o tome šta deca treba da budu. Takva deca onda ne mogu roditeljima da kažu da se loše osećaju, da imaju problem ili im kažu, a onda roditelj ima neodgovarajući odgvor. Roditelj mora da detetu pošalje poruku - u životu će biti problema i ti ćeš praviti greške, i nećeš uvek biti dobar, ali problemi mogu da se rešavaju, svaki može da se reši i ima više rešenja", rekla je Ignjaotović.
Na taj način, dodaje, deca nemaju fantaziju o tome da nema izlaza, da je kranji izlaz da se ili ubiju ili ubiju nekoga drugog i poruka, ističe ona, mora da bude jasna - da sve može da se reši da će ga roditelji voleti šta god da se desi.
Ignjatov je rekla da su podrška, poverenje, razgovor, kvalitetno provedeno vreme sa decom najvažniji, da je važno obezbediti sigurnost, granice, ali da u ovim situacijama roditelji moraju da budu "dobri sami sa sobom".
"Moramo da imamo mnogo više društvene podrške za roditelje u obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom sistemu. Oni nigde ne uče roditeljstvo, oni moraju da imaju dostupne besplatne informacije o tome", poručila je Ignjatović.