REZON Patologija ponavljanja istih grešaka
Svako može da pogreši, ali ponavljanje istih grešaka spada u patologiju. Kao i uverenje da se iracionalnost u zlonamernost mogu proglasiti za naučnu i civilizacijsku vrednost.
Novi most u Novom Sadu, više od dve godine nalazi se u fokusu jednog broja NVO aktivista i političara. Razlozi koje iznose protiv mosta ne mogu se ubrojati u racionalnu zabrinutost. Tvrdnje da će novi most u produžetku Bulevara Evrope predstavljati pakao za Novosađane, ravne su mišljenju da je zemlja ravna ploča, ili da se olovo može pretvoriti u zlato. Svojim protivljenjem gradnji četvrtog gradskog mosta oni negiraju razvoj ljudske civilizacije, sva naučna dostignuća i sve očigledne potrebe jednog grada i građana koji u njemu žive.
Naša mračna osećanja ne zaslužuju poverenje, smatrao je Jaspers. Sledeći svoje zalbude NVO aktivisti podnose tužbe i žalbe protiv svog grada međunarodnim orgnizacijama. To je jasna intencija da žele da spreče njegov razvoj. A svoje akcije zasnivaju na uverenju da ako uspeju da stopiraju jedan projekat, mogu stopirati i sve drugo.
Pošto već dve godine most osporavaju istim neracionalnim i pogrešnim razlozima, dužan sam da ponovo navedem određene racionalne argumente, koji će nesumnjivo dokazati da je njihov pristup pogrešan. I da je inspirisan pogrešnim namerama. Oni protiv mosta ne protestuju zbog brige za zdravlje građana, jer ono neće biti ugroženo. Njihov protest je zanimljiv iz drugih razloga. Dve banke iz Evropske unije bile su vrlo zainteresovane da finansiraju njegovu gradnju. I to pod nepovoljnim uslovima za nas. Može se izvesti zaključak da se protestima ne traži suspenzija projekta, nego promena izvođača i finansijera.
Svi razlozi koje oni danas u 21. veku iznose, već su viđeni na ovim prostorima, ali pre 452 godine. U romanu „Na Drini ćuprija”, ovenčanom Nobelovom nagradom, Ivo Andrić piše da su žitelji Višegrada 1571. godine smatrali da će Mehmed-pašina ćuprija napraviti pakao od njihove varoši. I da gradnja jednog tako velelepnog mosta ne liči ni na šta. I u nastojanjima da ga se reše, oni su pre skoro pola milenijuma mislili i preduzimali isto što i Novosađani danas, 2023. godine.
- Braćo, dotužilo je i valja da se branimo. Vidite lepo da će nas ova građevina iskopati i pojesti. I deca će nam na njoj kulučiti, ako nas još bude. Ovo se za naš iskop i radi, a ne za drugo. Sirotinji i raji ćuprija i ne treba, nego Turcima; a mi nit’ dižemo vojske nit’ vodimo trgovinu; i skela nam je mnogo. Nego, nas smo se nekolicina dogovorili da idemo noću, u gluho doba, i da obaramo i kvarimo, koliko se može, što je napravljeno i podignuto, a da pustimo glas kako vila ruši građevinu i ne da mosta Drini. Pa da vidimo hoće li šta pomoći. Drugoga puta nemamo, a nešto valja raditi.
Istorija je surova. Uvek se ponavlja. Nažalost, ne na dobro. Niko ne uči na greškama iz prošlosti, i umesto dobrih kopiraju se loši obrasci. Apsurdno, ali istinito, svako vreme ima svoju kasabu. Svog Radisava. Prasvest koja se plaši nepoznatog. Svoj palanački duh i svoju filozofiju palanke, koja je posebno izražena u ponašanju ljudi koji sebe bez pokrića smatraju uzvišenim tumačima svake vrednosti i svake potrebe. Jedan broj Novosađana, iako je Novi Sad od svog nastanka iskazivao kosmopolitski duh, zbog kog je proglašen i Srpskom Atinom, boluje od istih mana kao i višegradska kasaba pre 452 godine.
Vrednost projektovanog mosta ne može da se meri snagom iracionalnog straha dve stotine, pet stotina ili dve hiljade ljudi. Korisnost mosta mora da se meri kvalitetom koji će imati preostalih 450.000 Novosađana. Novi most predstavlja investiciju za budućnost. Temelj za nove generacije. Njima treba omogućiti da imaju kvalitetnu osnovu za dalji razvoj grada.
Dunav je činjenica koja ne može da se ignoriše. Dunav je sila pod senkom Tvrđave, rekao bi Balašević. Dunav se ne može zaobići, niti preskočiti. Može se samo premostiti. I to na mestima koja će se nastavljati na auto-puteve i brze saobraćajnice, što je logika novog mosta. To znaju svi koji voze automobil. Bulevar Evrope spaja Novi Sad s auto-putem Subotica - Beorad i posredno sa severnom, zapadnom Bačkom, ali i Banatom. To je najlakši i najbrži ulaz u Novi Sad. Kad most bude završen to će biti prečica od Bačke do Srema.
Jedan most za brzi prelazak na sremsku stranu grada više nije dovoljan za grad od skoro pola miliona ljudi.
Takođe, na Šodrošu nema ničega čega nema u celoj Vojvodini. I ne samo u Vojvodini. Nego i u Rumuniji i Mađarskoj. Na Šodrošu u izoblju ima divlje kupine. Rečne vrbe, topole, koprive i šipražja. Pouzdano znam da pecaroši s proleća iskrče put do vode, ali do jeseni on zaraste, pa moraju da ga krče opet. Što ukazuje da je vegetacija na Šodrošu zapravo korov. A korov je po svojoj suštini neuništiv. Neuništivost i beskorisnost su definicija korova. I most ne može da mu naškoditi. On će se obnoviti čim radnici uklone skele. Svakom ko Šodroš vidi izbliza jasno je čemu se protive. Šta sprečavaju. Oni onemogućavaju rast uspeha, jer im to oduzima šansu da sami budu uspešni. Zato most, kao i svaki uspeh vlasti doživljavaju kao svoj lični neuspeh. Kao frustraciju. I zato su osmislili propagandnu kampanju preko koje pokušavaju da uspeh proglase nazadovanjem. Da progres proglase za debakl. Da napredak nazovu opasnošću. Štiteći korov oni sprečavaju progres. Uzalud im. Ništa nije uspešno kao uspeh.
Osim toga, zanimljivo je i da je most od 2008. do 2012. godine bio glavna propagandna tačka razvoja Novog Sada. Na Internetu može da se nađe najmanje 19 linkova koji otkrivaju da je most do Sremske Kamenice, pre 11 godina navođen kao istorijska razvojna šansa grada.
- Pored Žeželjevog mosta, imamo gotov projekat za gradski most na stubovima nekadašnjeg mosta Franca Jozefa i voleo bih da obezbedimo sredstva za most do Sremske Kamenice. On će biti najskuplji, jer je tu Dunav najširi. Koštaće više od 100 miliona evra - rekao je 2011. godine u intervjuu Večernjim novostima tadašnji gradonačelnik Novog Sada. A u ugašenom besplatniku 24 sata 8. juna 2011, tadašnji direktor ZIG-a Borislav Novaković je rekao:
- Prema GUP-u planirana je izgradnja novog mosta preko Dunava u produžetku Bulevara Evrope, od raskrsnice sa Somborskim bulevarom do veze sa obilaznicom oko Sremske Kamenice. Ovaj pravac predstavlja deo glavnog pravca od auto-puta E-75 na Bačkoj strani do državnog puta 2. reda na Sremskoj strani. Gradnjom ovog pravca će se realizovati efikasno povezivanje magistralnih puteva na Sremskoj i Bačkoj strani Novog Sada.
Dva su moguća razloga zašto 2008. godine nije bilo protesta. Ili su aktivisti smatrali da je dobro da se most gradi u produžetu Bulevara Evrope, dakle na istom mestu gde se gradi danas,ili projekte tadašnje vlasti, sadašnje opozicije, nisu uzimali za ozbiljno. Šta god da je razlog, jasno je da se danas bune iz političkih, a ne ekoloških razloga i da su bili jatak nesposobne, obmanama naklonjene vlasti.
Protivnici mosta koji su ćutali pre 25 godina, danas tvrde da se bore za odbranu Šodroša, Kameničke ade i Ribarca. Pitam se kako im onda nije smetao plan da se u srce „pluća Novog Sada” instalira međunarodni auto-kamp, koji je 2008. godine bio planiran na Ribarcu? Ne mora se biti ekološki ekspert pa da se zaključi da bi izduvni gasovi, ulje i druge prljavštine koje za sobom ostavljaju stotine automobila više naškodilo Dunavu i okolnom ekosistemu od stubova novog mosta. Bile su predviđene i dve marine. Jedna između Mornarice i Štranda, a druga na teritoriji sadašnjeg kupališta „Šodroš„. Na Kameničkoj adi bila je planirana izgradnja komercijalno-poslovnog centra, hotelskog kompleksa i potencijalno još jedne marine. Brodovi i čamci takođe koriste naftu, benzin, ulje, i druge zagađivače, pa se marina ne može ubrajati u ekološke distrikte, niti oazu zdravlja na Dunavu.
Svi pobrojani projekti promovisani su na više međunarodnih sajmova, a izlazak Novog Sada na reku podrazumevao je izgradnju sportsko-rekreativnih objekata, hotela, komercijalno-poslovnih sadržaja. Međutim, zbog tih planova nije od tuge presvisnuo nijedan dabar. Niti je usledio egzodus komaraca i noćnih leptira.
Politika ne može da bude lišena svrhe. Ne može da bude ezoterični posed jedne grupe ljudi, a da svima drugima bude zabranjena. Svaki novi most predstavlja nove mogućnosti. Nove uvide i nove perspektive. Svaki most je put u bolju budućnost. Novi most je vododelnica. Razdelnik između Novog Sada prošlosti i Novog Sada budućnosti. Arhitektura nigde u svetu nije gradnja spavaonica. Građevine su ideje i vizije ostvarene u betonu i čeliku. Novi most biće ekcentričan. Ali, on prezentuje nesvakidašnje razmišljanje. Drugačiji ugao gledanja na stvarnost. On mora da bude grandiozan. Da impresionira. Da ostavi bez daha! Novi most treba da bude naš Gerkin, naš put do neke novosadske kule „Sent Meri ejks”. Novi most je neophodnost da bi se pojavio neki novosadski Norman Foster, ili Zaha Hadid. Borci za Šodroš upravo to žele da spreče, jer znaju da tada nikakve diverzije neće moći Novi Sad da vrate unazad, niti da zarobe njegove perspektive.
Milorad Bojović
(Autor je stručnjak za odnose s javnošću)