Katarina Jakovljević, košarkašica Vojvodine: Povrede sprečile veće domete
Košarkašice Vojvodine iza sebe imaju uspešnu sezonu. Nakon što je došlo do velikih promena u timu, kada je crveno-bele napustila najbolja igračica Sara Lumis, bilo je jasno da Novosađanke očekuju zahtevni izazovi.
Znao je sastav trenera Aleksandra Jovanovića kako da se izbori s njima, a epilog je bio osvojeno istorijsko treće mesto na fajnal-foru VABA lige i polufinale domaćeg šampionata. Možda bi Vojvodina bila za nijansu i bolja, da u najbitnijem delu sezone nije ostala bez pomoći najboljih igračica poput Šareke Meknil i Lene Radulović, koje su povrede sprečile u tome da se bore za najviše domete.
Jedna od onih koja je morala da preuzme odgovornost na spoljnim pozicijama u takvoj situaciji, bila je Katarina Jakovljević. Pre svega, napredovala je šuterski u odnosu na prošlu sezonu i na taj način nosila ekipu, koja je, prema njenim rečima, ispunila ciljeve.
– Ideja nam je od početka bila da doguramo što dalje u domaćem prvenstvu, kao i u VABA ligi. U regionalnom takmičenju uspele smo da dođemo do trećeg mesta, a u Prvoj ligi Srbije smo se plasirale među četiri najbolja tima. Možda nisu svi to očekivali od nas. Bilo je malo do sreće, malo i do naše dobre igre i došle smo do toga. Povrede su nas sprečile za nešto više – objasnila je Jakovljevićeva.
Košarkašica crveno-belih igrala je mnogo bolje u odnosu na prošlu godinu.
– Zadovoljna sam drugim delom sezone. Dala sam sve od sebe i na početku i na kraju. To se i videlo. Počela sam malo više da uzimam otvorene šuteve. Ne mogu da objasnim zbog čega sam bolja u tom segmentu. Jednostavno, kad te krene, dobiješ samopouzdanje i svaki šut je tvoj. Možda je uticaj na to imala i važnija uloga, kao i to što je trener počeo više da veruje u mene.
U jednom momentu, Vojvodina nije bila u povoljnoj situaciji. Ipak, vrhunskim partijama uspela je da se izbori za plej-of u najvišem rangu srpskog šampionata.
– Ne bih da zvuči kao alibi, ali imale smo teži raspored na početku. Igrale smo protiv Kraljeva, Crvene zvezde i Arta. Imale smo i kiks protiv Vršca. Možda je razlog sporijeg starta bila naša neuigranost. Sve ekipe u vrhu su godinama zajedno, a nas je ostalo samo tri od prošle sezone. Kako je vreme prolazilo, sve smo bolje razumele jedna drugu.
Tako su došli i navedeni uspesi, pre svega u VABA ligi.
– Znale smo donekle da smo obezbedile fajnal-for. Naravno, išle smo s ciljem da osvojimo trofej, ali su nas ponovo povrede poremetile. Nismo bile u punom sastavu, ali je poraz od Celja u polufinalu svakako bio previsok. Nezavisno od toga, ostvarile smo veliki uspeh.
Katarina se posle naporne sezone sada posvećuje obavezama u drugim sferama života, a da li će crveno-beli dres nositi i u budućnosti, još uvek ne zna.
– S obzirom na to da mi je ugovor istekao, odmaram se od lige i od svega. Nastavljam s fakultetom, do sredine juna i za to vreme ću da treniram, a gde ću da budem sledeće sezone, još nije izvesno – poručila je Katarina Jakovljević.
V. M. Petrović