U manastiru Mala Remeta i ove godine biće radno: Konak čeka molere

Novac za poslednju, treću fazu radova, kao i prethodne dve, prošlog meseca odobrila je Pokrajinska vlada, i sada valja sačekati da se sprovedu radnje u vezi sa izborom izvođača, pa da majstori ponovo zaposednu taj objekat na kom su i prethodne dve godine radili.

– Za poslednju fazu, tokom koje će biti sanirana fasada konaka i kapele, i uređen kolski prilaz, odobreno je 23,6 miliona dinara – kaže nastojateljica manastira mati Fevronija. – U okviru prethodne dve faze obavljena je sanacija kapilarne vlage presecanjem zidova, preuređen prostor u prizemlju, uvedeno centralno grejanje, te zamenjena stolarija, elektroinstalacije i postavljene podne obloge. Ostalo je, kada se isuše zidovi, da se podne obloge stave i u lagumu u sklopu konaka, koji je zapravo podignut na steni. Želja mi je i da pešačku stazu u porti izmestimo kako bi bila manje strma i bezbednija za sestrinstvo i posetioce, kao i da ogradimo naš posed.

Mati Fevronija, najmalađa igumanija na Fruškoj gori, ističe da joj je otkako je postavljena za nastojateljicu manastira 1. decembra 2020. godine, prvo na umu bilo da poboljša osnovne uslove za život sestrinstva.

– Prve godine sam samo razmišljala šta mi je činiti da popravim zatečeno stanje, povrh toga što je trebalo obezbediti redovna bogosluženja. Trenutno smo nas čitiri – monahinje Olimpijada i Voskresija, poslušnica Branislava i ja, stalni žitelji manastirske obitelji, od čega su monahinje u poznim godinama i nimalo nije zgodno da se do kelija penju po strmim stepenicama. Sada sve polako rešavamo – veli mati Fevronija.

Kako bi obezbedila dodatne izvore prihoda, mati je nabavila mašinu za vez u nameri da monahinje uslužno vezu. Još uvek im je obuka u toku, ali se izvesni primerci veza već mogu videti. U planu je i da lagum stave u funkciju tako da i od njega mogu da uberu neku paru. Inače se bave izradom brojanica, prave sapune od kozijeg mleka, tinkture, kao i lek za lečenje anemije po Pelagićevom receptu, za koji mati Fevronija tvrdi, po sopstvenom iskustvu, ali i prema iskustvima drugih koji su ga probali, da je vrlo delotvoran.

– Povereno mi je da čuvam ovaj manastir, i ja sam to ozbiljno shvatila, i tu  nema nikakvog kompromisa – kaže ona uz napomenu da je odluka episkopa sremskog Vasilija da je postavi na čelo manastira Mala Remeta, za nju bila neočekivana. – Nisam se nikada videla u ovoj ulozi. Postoji izreka:„Što nećeš, to te stigne, za čim trčiš, to ti izmiče“. Zamonašila sam se u 29. godini i dve decenije provela u manastiru Grgeteg, koji je prava monaška akademija. Srećna sam što sam prošla kroz tu monašku akademiju i sva poslušanja u njoj. Gledala sam da sve prihvatim kao novu lekciju. Uloga koja mi je sad dodeljena nosi sa sobom veliku odgovornost i teret, ali se navikavam.

Majka i dve kćeri monahinje

Mati Fevronija, poreklom iz Sremskih Karlovaca, premeštena je iz Grgetega u Malu Remetu zajedno sa svojom biološkom majkom, sadašnjom monahinjom Olimpijadom, tako da je  postavljenjem na mesto nastojatelja manastira postala ujedno mati svojoj majci. Olimpijada se zamonašila nekoliko godina posle Fevronije, svoje mlađe kćerke, a njihovim putem pošla je i starija kći, odnosno sestra, koja je duhovno utičište pronašla u jednom od manastira u Srbiji.

Napominje da joj je odmah po dolasku prioritet bio da obezbedi bogosluženja u crkvi. Kaže da po internetu kruže informacije kako u manastiru nema bogosluženja, što nije tačno. Liturgije se služe svake subote u sedam sati, nedeljom i praznicima u devet časova. Subotom su za bogosluženja zaduženi sveštenici rumskog arhijerejskog namesništva, dok  nedeljom nema pravila ko će služiti. U pripremi je i internet stranica gde će ljudi moći da dođu do pravih informacija o manastiru.

Ističe da im je bogosluženje na prvom mestu, a ostalo šta stignu. Prenela je iz Grgetega način funkcionisanja po Hilandarskom tipiku, koji podrazumeva pun bogoslužbeni krug.

– Ta služba drži nas, ne mi nju. Tako kažu sveti oci – dodaje.

Tu fruškogorsku svetinju, za koju se kaže da je jedna od najlepših i posebna po tome što jedina zadržala elemente vizantijsko-srpskog stila, ljudi sve više posećuju. Mati Fevronija kazuje da deo zasluga za to pripada vlasnicima obližnjeg turističkog kompleksa Lugarnica i vinarije Deurić, koji svojim posetiocima preporučuju da odu do manastira.

Tekst i foto : Zorica Milosavljević