Kosmos Roma na RTV: Svedočanstva o životu vojvođanskih Roma

Nakon premijere serijal će se emitovati u redovnom terminu od 12. aprila, svake srede od 21 čas na prvom programu, dok će na RTV 2 biti emitovan utorkom od 21 čas, počevši od 18. aprila.

Dokumentarni serijal, snimljen u koprodukciji Radio-televizije Vojvodine i Klastera kreativnih industrija Vojvodine, bavi se specifičnostima života i običaja vojvođanskih Roma u XXI veku, sa ciljem da ukaže na potencijalna neslaganja kulturnih kodova romske nacionalne zajednice i kulturnog koda društvene sredine, ali i da ostane kao svedočanstvo o običajnom pravu vojvođanskih Roma današnjice.

Romski knez rešava i preljubu

Prva od pet epizoda „Biravno Manuš - Romski knez“ biće emitovana na Međunarodni dan Roma, 8. aprila od 18.30 časova na RTV 1. Priča govori o instituciji romskog kneza čija je uloga bila da održava red u zajednici, da rešava sporove i što je najvažnije, da bude posrednik između romske zajednice i okruženja. Takav poredak trajao je do kraja dvadesetog veka, a početkom ovog veka lokalne samouprave su uspostavile koordinatore za romska pitanja. Film prati tu tranziciju i predstavlja publici poslednje vojvođanske romske kneževe, kao i one koji danas obavljaju dužnosti koje su nekada bile kneževske.

- Biravno Manuš, znači Izabrani čovek, a to je zapravo Romski knez koji se nekada u romskim naseljima birao kako bi predstavljao romsku zajednicu ili to naselje. To je morao da bude bogat i ugledan čovek i njegova uloga je bila da rešava sve poteškoće i probleme. U serijalu smo razgovarali sa dva Romska kneza, jedan je u Vajskoj, a jedan u Novom Miloševu. To danas ne funkcioniše kao što je pre, ali nekada je Knez imao pravo da sazove romski sud ako neko nešto ukrade ili prevari nekog. Organizuju zasedanje pa odluče šta će biti s tom osobom. Bilo je raznih situacija o kojima su nam pričali, recimo, ako čovek prevari ženu, oni ga za kaznu izmeste iz naselja ako se ne popravi ili ako ne popravi ponašanje - objasnila je Ružica Kovačević.

Serija se sastoji od pet dokumentarnih filmova u trajanju od oko 50 minuta i bavi se ulogom romskog kneza, njihovim shvatanjem religije, razvojem i standardizacijom jezika, odnosom prema mešovitim brakovima i običajima prilikom sklapanja braka.

- Kada smo otpočeli sa realizacijom projekta, pošli smo od toga da u svakoj epizodi ekspert iz te oblasti komentariše sa stručnog stanovišta temu te epizode i oni su se vrlo rado odazvali - rekao je Božidar Stojkov, drugi scenarista serijala. Sa druge strane, ekipa je obilazila romske zajednice, ulazila u domove, te serijal obiluje autentičnim svedočanstvima. Njegova koleginica Ružica Kovačević objašnjava da su razgovarali sa ljudima iz različitih delova Vojvodine, koji su različitih temperamenata, imaju različite običaje, drugačije sisteme vrednosti, te je bio veliki izazov da se istakne u svakoj toj porodici ono što je njima najvažnije, ono što je stub njihovih života i tradicije.

- Bio je izazov ući u njihovu zajednicu i dopreti do njih još prilikom istraživanja jer su to osetljive teme za njih. Romska zajednica nekako ne izlazi iz tih okvira naselja i nailazili smo na problem da se oni nama otvore vremenom, ali kad se uključe kamere ne kažu isto što su nam rekli tokom istraživanja samo zato da se ne zamere nekoj porodici koja je, recimo, imala ugovoren brak pa bi to da prikriju - objasnila je scenaristkinja Ružica Kovačević, dodajući da su Romi iz Horgoša i Kanjiže jako zatvoreni te da se, nažalost, većina njih ne izjašnjava da su pripadnici romske zajednice nego Mađari.

- Uglavnom neće da razgovaraju ali se uvek opuste kada vide nekog ko pripada njihovom narodu, tako da sam ja, kao Romkinja koja im se obrati na romskom, mogla da doprem do njih - objasnila je Kovačević.

Scenaristi Ružica Kovačević i Božidar Stojkov iz Romske redakcije RTV-a, tri godine su snimali svedočanstva Roma na severu Bačke, u Banatu i jednim delom u okolini Beograda i Mladenovca, te su zaključili da problemi Roma zavise od podneblja do podneblja.

- Drugačije žive ljudi na severu Bačke i u Banatu, imaju različita interesovanja pa i drugačije potrebe. Recimo, u Banatu su i dalje velike porodice, domaćinstva u kojima žive i stariji i mlađi, a u Bačkoj već nije tako. Potom, mnogi ljudi ne znaju da u romskoj zajednici postoje različite veroispovesti: katolici, pravoslavci, muslimani... Recimo, Romi katoličke veroispovesti su se bolje prilagodili većinskom stanovništu te rade u državnim institucijama ili imaju svoja gazdinstva i obrađuju zemlju pa su njihovi problemi drugačiji od Roma u Banatu. Problem nezaposlenosti je isti svima ali i diskriminacija - napominje Ružica Kovačević i dodaje da i kod samih Roma često postoji podela na starije koji žele da sačuvaju tradiciju i mlađe koji bi da to potisnu i da nešto promene u svojoj zajednici i da žive drugačije, a ceo taj proces je ovekovečen u dokumentarcu „Kosmos Roma“ koji ćemo gledati narednih nedelja na Radio-televiziji Vojvodine u pet epizoda.

Snežana Milanović