REZON Diverzija - udarna pesnica nenasilne borbe za vlast

Ili borbe protiv vlasti. To se na kraju svede na isto. Onaj ko se bori protiv vlasti ima ideju da postane vlast. Čak i kad nije u pitanju politička stranka, nego jedna ili više nevladinih organizacija, ili grupa „spontano„ okupljenih individua. Aktivizam je diverzija sama po sebi. Aktivizam je trojanski konj. On ne pokazuje stvarne pretenzije, već prikriveno, pod krinkom borbe za opšte dobro, brani i promoviše interese političkih stranaka s kojima deli ideološke pozicije. Diverzija je prečica do popularnosti.

Svaka diverzija je zasnovana na hipotetičkoj konstelaciji logički povezanih događaja. Neophodno je da se stvori osnovna hipoteza, i da se njena logička postavka i tok učine verovatnim. Kako bi Hana Arent rekla:

- Logički tok u ovim hipotetičkim konstrukcijama uvek je isti. Ono što se prvo pojavi kao hipoteza - sa svojim impliciranim alternativama, ili bez njih, odmah se pretvara u činjenicu, kojima se dodaje čitav niz sličnih nečinjenica, što za rezultat ima da je čisto spekulativni karakter celog poduhvata zaboravljen.

Diverzija uvek krije stvarni motiv i umesto njega nudi logičnu, lako prihvatljivu opsenu. Udica je kreirana tako da najveći broj ljudi ne posumnja da je u pitanju manipulacija. Da građani ne naslute da je posredi prevara. Kad je Agamemnon hteo da opljačka Troju, nije to mogao bez podrške Sparte. Pošto je Menelaj bio u godinama kad mu nije bilo do ratovanja, morao je da bude obmanut. Diverzija je i kad Utnapištim pre potopa, po Einom savetu građanima Šuripaka obećava blagosloven život. Metodologija je ostala neizmenjena, samo je vremenom usavršena.

Metodologija diverzije sastoji se u ponavljanju iste formule. Da bi uspela, neophodno je da se godinama radi na ocrnjivanju političkih protivnika, kako bi se stvorio kontekst borbe dobra i zla. Stvarnost se tumači preko krivotvorenih činjenica. Činjenicama se pripisuju značenja koja ne poseduju.

Diverzija već skoro 100 godina koristi dostignuća nauke. Bihejvioristi su dokazali da dirigovan pristup ljudskim emocijama može da probudi osinjak predrasuda. I pošto emocije isključuju razum, činjenicu nisu dovoljan argument da se pogrešna predstava opovrgne.

Diverzija je uvek eksplozivna. I kada nije bomba, ona ima detonirajuću intenciju. Diverzija može da bude lažna vest. Izmišljeni grafit, ili serija grafita. Ili protest s krivotvorenim povodom. Cilj je uvek isti - poslati poruku velikom broju ljudi s idejom da se zgroze, razočaraju ili privole da prihvate neku neprihvatljivu ideju, poput one da je most nepotrebna građevina.

Novi Sad je u 10 dana bio poprište dve diverzije. Obe dolaze iz iste kuhinje. Prva obmana je očigledna - blokiranje radova na izgradnji novog mosta. Njeni junaci imaju različite uloge, ali iste ciljeve. Opozicioni političari koji poslednjih 30 godina građane plaše istim obmanama, i koji su im te obmane servirali i tokom 12 godina na vlasti umesto boljeg standarda. I političari početnici, koji se predstavljaju kao alternativa vlasti i navodna alternativa gore opisanim opozicionim političarima. U toj dvostrukoj igri, početnici su samo izvršioci radova. Plodove njihovog rada iz prikrajka žele da prigrabe kompromitovani funkcioneri bivše vlasti. Politički i ekološki aktivisti od prošle godine Novosađanima pokušavaju da podmetnu izmišljotinu da je novi most preko Dunava i Šodroša maska za izmaštani projekat Novi Sad na vodi. Pošto se diverzija zasniva na manipulaciji ljudskim emocijama, oni neprestano ponavljaju da će umesto posečene šume na Šodrošu, umesto mosta nići neko megalomansko stambeno naselje. Diverzaniti koriste gradnju mosta kao priliku da se proslave boreći se protiv nečega što se nikad neće desiti. Druga diverzantska akcija jeste ispisivanje grafita čiji su glavni junaci politički penzioneri Bojan Pajtić i Bora Novaković. Da bi bili manje providni, da bi prikrili očiglednost ubacili su i dvoje desničara,  Milicu Stamenkovski i Miloša Jovanovića.

Rizikujem da kao kod Platona, osolobađajući njihovu manipulaciju lažne ambalaže, budem označen kao jeretik. U politici se sve meri korisnošću. Postoji bezbroj razloga zašto se može zaključiti da su blokiranje Šodroša i grafiti bili diverzantske akcije. Navešću sedam. Prvo, to je bio pokušaj opozicije da se međusobno izmiri i udruži. Da prevaziđe razlike. Da ponovo nađe zajednički jezik. Grafiti i ekologija su poslužili kao nasilni amalgam povezivanja nespojivog. Četnika i partizana. Ljotićevaca i komunista. Drugo, Pajtić i Novaković su nakon toga okupirali studija N1 i Nove S, portale i novine naklonjene opoziciji. Treće, SNS je velika stranka i ne bi na takav način davala publicitet političarima bez rejtinga. Četvrto, dokazano je da je to način njihovog delovanja. Već su to radili. I uhvaćeni su u tome. U avgustu 2015. godine, po novosadskim trotoarima osvanuli su grafiti „Smrt Pajtiću„. Uhapšen je I. G. član Demokratske stranke. Policija je saopštila da ima snimke i dokaze da je on naručio šablone i ispisivao grafite protiv Pajtića. Peto, Novaković je sam protiv sebe lepio plakate dan uoči izricanja presude u Specijalnom sudu za proneveru 4,5 miliona evra prilikom gradnje Bulevara Evrope. Plakati su mu poslužili kao izgovor za tvrdnju da je reč o političkom procesu, a ne o kriminalu. Šesto, to je pokušaj da se izbriše podozrenje građana koji po zlu pamte njihovu vladavinu, uništavanje Razvojne banke Vojvodine, Tesla banke, nestanak sedam milijardi dinara preko Fonda za razvoj novih tenologija. Sedmo, to je način da se naprečac postane popularan. Da se dospe do televizije. Da se postane vest. A to je značajno samo u jednom jedinom slučaju - kada nemaš političku viziju koja je građanima prihvatljiva u realnom životu. Televizija nudi izmaštani svet. Svet spektakla i svet manipulacije na koju gledaoci pristaju i koju prihvataju kao kompenzaciju za svoje neostvarene žudnje.

Šta je alternativa diverziji? Odgovornost! Da bi se

poslala poruka svim Novosađanima treba da se obiđe 160.000 domaćinstava. Da se pozvoni na 160.000 vrata. I tu postoji jedan problem! To više nije pseudokomunikacija preko TV ekrana. To je neposredan kontakt oči u oči. I ako nemaš šta da ponudiš, građani te odmah uhvate u laži. Zato će nastaviti da se kriju iza dizverzija. Iza grafita. Blokiraće radove da bi mogli da stvore povod za odlazak u televizijske emisije.

Kako Novosađani treba da razumeju i prihvate akcije političkih diverzanata? Milton kaže šta je tamno u meni prosvetli, šta nisko uzdigni, podrži! Treba da znaju da grafiti i blokiranje gradnje mosta nisu privatne laži. U toj pseudo igri nema zablude. To je svesna obmana. To je tendenciozna prevara. A kad se vara javno, to je opasno. I javnost toga mora biti svesna. Kad je Miloš Vučević prvi put izabran za gradonačelnika Novog Sada diverzanti su tvrdili kako će grad propasti. Da će sve biti unazađeno. Sve se desilo suprotno od njihovih tvrdnji. Grad je doživeo najveći procvat u novojoj istoriji. Za deset godina Novi Sad je imao kvantni skok. Prešao je iz jedne dimenzije u drugu. Iz grada bez fabrika, u kom su armije ljudi očajnički skapavale na šalterima biroa za zapošljavanje, prerastao je u grad razvijene industrije u kojoj radi 40.000 Novosađana. Iz grada na ivici bankrota postao je grad s prepunom kasom, koja ove godine iznosi 42 milijarde dinara, 2012. imaginarnih i nedostižnih. I ta prepuna kasa, kako sam to napisao pre dve godine, to je njihov mračni predmet žudnje. To je motiv koji ih pokreće, koji ih inspiriše. Da se domognu tih milijardi i izvrše njihovu alokaciju na način kako su to radili od 2000. do 2012. godine.

Dakle, razum i lično iskustvo su jedina odbrana od lažnih vesti. Prošetajte gradom. Uverite se da li postoje novi vrtići, škole, bolnice, bulevari. Otiđite do prigradskih naselja i proverite sa svojim sugrađanima da li je tamo izgrađena kanalizacija. Ozbiljna politika nije diverziona aktivnost. Naprotiv. Odgovorna politika umesto obmane, koju nude diverzanti, nudi jasne planove, projekte, vizije i zamisli koje dokazano ozbezbeđuju bolji život svih Novosađana.

Milorad Bojović

(Autor je stručnjak za odnose s javnošću i poslanik u Skupštini Srbije)