Godišnjica velikog pogroma nad Srbima na Kosovu i Metohiji 2004.

Bio je to drugi veliki pogrom koji su kosovski Albanci počinili nad Srbima Kosova i Metohije, po agresiji NATO na Srbiju, odnosno SRJ 1999. Tokom juna 1999. godine izgnano je približno četvrt miliona Srba i drugih nealbanaca. Pritom se sve događalo u prisustvu međunarodnih vojnih snaga.

Tokom svojevrsne "Kristalne noći" nad Srbima, kao i nad njihovom imovinom, svetinjama, hramovima i spomenicima, marta 2004, sa Kosova i Metohije proterano je 4.012 Srba. Većina se nikada nije vratila u svoje domove.

Tokom nasilja na KiM 17, 18. i 19. marta 2004. ubijeno je najmanje 27 osoba, od kojih 16 Srba, dok je 11 Albanaca život izgubilo u obračunu s pripadnicima međunarodnih snaga bezbednosti.

U utorak 16. marta 2004. u kasnim noćnim satima mediji u Prištini javili su da su trojica dečaka, kosmetskih Albanaca, starosti  8, 11 i 12 godina, smrtno stradali utopivši se u Ibru, u selu Čabra, nedaleko od Zubinog Potoka. Kako su oni tada javili, dečaci su bežali pred srpskim napadačima. 

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by Prime Minister Ana Brnabić (@anabrnabic)

Sutradan, 17. marta, oko podneva, visse hiljada kosovskih Albanaca prešavši most na Ibru put severnog dela Kosovske Mitrovice, napalo je tamošnje Srbe. Započela je pucnjava. U gradu su bili vidni Albanci sa automatskim oružjem. Pripadnici međunarodnih snaga bezbednosti upotrebili su suzavac i šok bombe.

U ranim popodnevnim satima pojavljuju se informacije da su u toku napadi na Srbe u nizu mesta širom Kosova i Metohije, u Lipljanu, Obiliću, Zubinom Potoku, Lapljem selu, Čaglavici...

Više hiljada Albanaca napalo je Srbe u Čaglavici, južnom predgrađu Prištine, negde posle 13.00 časova. Snajperom je u tom mestu ranjeno  deset osoba srpske nacionalnosti. Srpske kuće su paljene.

U popodnevnim satima javljeno je da je sedam osoba poginulo, četiri Albanca i troje Srba, a više od 200 je ranjeno u Kosovskoj Mitrovici. Potvrđeno je da su Srbi ubijeni snajpeskim oružjem iz južnog dela grada.  Povređeno je i 11 francuskih pripadnika KFOR –a. Tokom popodneva pripadnici KFOR-a i UMNIK-a, evakuisali su Srbe iz Čaglavice i drugih sela u tom pojasu.

Tokom večeri usledili su napadi na crkve i manastire. Zapaljena je, osim brojnih srpskih domova  širom Kosova i Metohije, i Bogorodica Ljeviška u Prizrenu, kao i Bogoslovija i Saborna crkva Svetog Đorđa u tom gradu. Uništeni su Manastir svetih Arhangela i Crkva svetog Spasa. Obe srpske crkve u Kosovu Polju su takođe zapaljene.

U Lipljanu su ubijene četiri osobe srpske nacionalnosti. Kuće Srba su masovno paljene. I u tom gradu pripadanci KFOR-a nastojali su da evakuišu Srbe.

U kasnim večernjim satima portparol UMNIK-a Derek Čepel demantovao je optužbe da su albanski dečaci u Ibru u selu Čabra stradali bežeći od Srba, što je bio izgovor za pogrom nad Srbima. Kako je rekao - nasilje na Kosovu bilo je unapred planirano.

Pogromi su nastavljeni i sutradan 18. marta. U ranim popodnevnim satima objavljeno je da  je glavnokomandujuchi Južnog krila NATO, admiral Gregori Džonson, preuzeo komandu nad KFOR-om i odobrio razmeštanje dodatnih snaga.

Ibrahim Rugova, u to vreme na poziciji predsednika tzv. Kosova, pozvao je tada  međunarodnu zajednicu da hitno donese odluka o nezavisnosti Kosova.

Napadi, paljevine i pljačke nastavili su se u Uroševcu, Plemetini, Ugljarima, Kosovskoj Mitrovici. Javljeno je da u mestu Oblić, severozapadno od Prištine, visse nema Srba.

U večernjim satima zapaljena je crkva Svetog Save u Kosovskoj Mitrovici. Zapaljena je crkva Svetog Nikole u Prištini. Albanski ekstremisti bacili su bombe na stanice policijske službe u Lipljanu i Obiliću.

Monahinje manastira Devič evakuisane su od strane pripadnika  KFOR-a, pošto je najmanje 1.000 naoružanih Albanaca okružilo manastir koji je opljačkan i zapaljen.

Oko 22.00 sata zapovednik Južnog krila NATO Gregori Džonson izjavio je u Prištini da nasilje koje poslednjih dana ne prestaje na Kosovu ukazuje na postojanje organizovanog obrasca.  Sutradan, Džonson je ocenio da je masovno nasilje koje traje na Kosovu - etničko čišćenje.

Iste večeri, 19. marta, predstavnik UNMIK-a Derek Čepel saopštio je da je u sukobu na Kosmetu poginulo 28, a povređeno više od 600 osoba.

Dva dana potom, u ponedeljak 22.marta, u večernjim satima Derek Čepel  je objavio da su uhapšene 163 osob zbog podmetanja požara, pljačke, ubistava i drugih krivična dela tokom, kako je rekao "međuetničkih" sukoba na Kosovu. Rečeno je takođe da se pretpostavlja da je oko 51.000 osoba učestvovala u 33 pojedinačna događaja. Ponovljeno je da je 28 lica iz obe zajednice poginulo, a 870 je povređeno. Kako je rekao, napadači su spalili ili digli u vazduh 30 srpskih crkava, oštetili 11 crkava i manastira i uništili 286 kuća. U neredima su uništena i 72 vozila UN.

Ukupno, tokom pogroma nad Srbima na KiM 17, 18. i 19. marta 2004. ubijeno je najmanje 27 osoba, od kojih 16 Srba, povređene su stotine Srba, kao i desetine pripadnika međunarodnih snaga koji su se sukobili s lokalnim Albancima štiteći napadnute i njihovu imovinu i hramove.

Tokom pogroma porušeno je, koliko se zna 935 srpskih kuća i zapaljeno 35 verskih objekata, uključujući 18 spomenika kulture, među kojima i drevna crkva Bogorodice Ljeviške. Prva liturgija u njoj služena je tek šest godina docnije, ali tragovi devastacije i požara nisu otklonjeni. Godine 2006. stavljena je na listu spomenika pod zaštitom UNESKO. Bogorodica Ljeviška, jedan od najreprezentativnijih spomenika srednjovekovne Srbije, episkopsko središte srpske crkve u srednjem veku, posebno raskošnu formu dobio je u vreme Kralja Milutina (1282-1321), mada  je i ranije bilo arhijerejsko središte prizrenskog episkopa srpske crkve.

Prema podacima Eparhije raško-prizrenske SPC, iz aprila 2004, ukupan broj uništenih crkvenih zgrada tokom pogroma marta 2004. je bio blizu stotinu. Uništene su nebrojene freske, ikone, crkvene relikvije. Posebna meta bili su duhovno nasleđe i hramovi srpskog naroda.

Međunarodni tužioci i sudije na Kosovu i Metohiji procesuirali su sedam slučajeva uništavanja crkava i 67 osoba je osuđeno.

Pogrom albanskih ekstremista nad Srbima 17, 18. i 19 marta 2004. na Kosovu i Metohiji osudili su tada Savet bezbednosti UN, kao i Evropska unija.

Petković: Dužni smo da se sećamo naših stradalnika, porušenih kuća i svetinja

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković izjavio je, da ni 19 godina od jednog od najtežih masovnih zločina u novijoj evropskoj istoriji – martovskog pogroma nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji , ne samo da "smo ostali uskraćeni za kažnjavanje odgovornih, već smo svedoci da je politička i društvena atmosfera iz koje je ovaj strašan događaj proistekao i dalje prisutna i da je, štaviše, šovinizam i mržnja do danas ideološka konstanta u Prištini"

Petković je naveo da ova i buduće generacije imaju obavezu da neguju sećanje na žrtve i da ne zaborave činjenicu da je bilo planirano da naš narod i sve što svedoči o njegovom viševekovnom trajanju na prostoru Kosova i Metohije budu doslovno obrisani za nekoliko dana u masovnom talasu nasilja.

Dužni smo da se sećamo naših stradalnika, porušenih kuća i svetinja, jer naši sunarodnici su ubijani i proganjani ne zato što su to nečim zaslužili, već zbog onoga što jesu, a slična sudbina je mogla da zadesi bilo kog pripadnika našeg naroda. Zato osećaj jedinstva i nacionalne solidarnosti jesu vrednosti koje i danas, 19 godina kasnije, i u budućnosti moramo da afirmišemo. Nažalost, ugroženost srpskog naroda na Kosovu i Metohiji nije nestala, zato što bolest šovinizma i mržnje prema Srbima i svemu srpskom i dalje prisutna među predstavnicima albanske političke elite u Prištini, rekao je Petković.

Prema njegovim rečima, političari u Prištini se i danas nadmeću ko će glasnije i vatrenije da mrzi Srbiju i Srbe, i to se gotovo svakodnevno vidi u brojnim napadima na Srbe i njihovu imovinu, ali se to prepoznaje i u paničnom strahu Prištine od Zajednice srpskih opština koja je jedini okvir zaštite srpskog naroda i njihovih prava na Kosovu i Metohiji, saopštila je Kancelarija za KiM.

To što Srbija ne zaboravlja, ne znači da je zarobljena u prošlosti, već da je odgovorna prema svom narodu i njegovoj budućnosti, vodeći računa da nam se takva nesreća nikada više ne dogodi. A reč je o pogromu koji će ostati mrlja na licu međunarodne zajednice u čijem prisustvu su horde albanskih ekstremista etnički očistili mnoga srpska mesta, pobili nevine ljude, spalili crkve i manastire. Srpski narod se, u skladu sa svojim teškim istorijskim iskustvom, pamćenjem čuva od ponavljanja stradanja i nacionalnih golgota, ali je u isto vreme okrenut budućnosti i traženju čvrstih osnova za skladan suživot i saradnju sa svim narodima sa kojima deli balkanske prostore, uz očuvanje naših vitalnih državnih i nacionalnih interesa, rekao je direktor Kancelarije za KiM.

U svim strateškim promišljanjima budućnosti, kako je naveo, Kosovo i Metohija "ostaće naše centralno državno i nacionalno pitanje, a bezbednost našeg naroda i duhovno i kulturno nasleđe u pokrajini biće najviši prioritet naše nacionalne politike na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, koji je svojom odlučnom politikom zalog da nam se pogrom nikada više ne ponovi".