„Jevanđelje po F. M. Dostojevskom” u Srpskom narodnom pozorištu
Puni ljubavi i zahvalnosti bili su svi akteri, navedeni kao autori predstave „Jevanđelje po F. M. Dostojevskom” u Srpskom narodnom pozorištu, na jučerašnjoj konferenciji za novinare na kojoj je najavljena premijera u petak, 17. marta.
I premijerno izvođenje i prve reprize, 18. i 20. marta, već su rasprodate, ali publika će imati prilike da je vidi i u aprilu.
Na pitanje šta da vidi - bilo je samo reči o tome da nas očekuje veliko iznenađenje. Jevanđelje u prevodu znači radosna vest, a reditelj Jernej Lorenci koji je sa čitavim svojim timom saradnika došao iz Slovenije da režira izbor iz dela Dostojevskog (scenograf Branko Hojnik, kostimografkinja Belinda Radulović, kompozitor Branko Rožman, koreograf Gregor Luštek, dramaturg Matic Starina) - nimalo nije bio radostan što je na konferenciji za novinare govorio o „detetu koje se porađa i koprca”, misleći na osetljivu fazu stvaranja predstave pred njenu premijeru.
- Ne volim mikrofon, to mi stvara distancu. Ne volim pres konferencije, ne volim pričati o onome što radimo, pogotovo u ranjivoj fazi. Sad smo pred rođenjem deteta, ali to dete još se koprca, traži svoju finalizaciju - počeo je Lorenci svoje izlaganje, reditelj predstavljen kao jedan od vodećih u Evropi, što i jeste. - Pokušaću nešto da kažem. Pokušati - da, sve je to jedan pokušaj, na više nivoa. Mislim da je Dostojevski celi svoj život pokušavao da uđe u suštinu toga šta smo mi, šta je čovek. Da uđe u te mračne delove, ono što mi svi imamo, priznali to ili ne. Bio je temeljan i nije se zaustavljao. Kopao je i kopao. Taj proces sigurno je bio jako bolan, ali u toj boli, susretu sa toliko patnje i zla, uvek je nastojao da nađe bar pomalo svetla, svećicu, plamenčić. Tražio je neko jevanđelje, dobru vest.
Jernej Lorenci je u Srpsko narodno pozorište došao na poziv direktora Drame Milovana Filipovića, nakon što je „propao” projekat „Zločin i kazna” Dostojevskog, koji je trebalo da radi tragično preminuli Igor Vuk Torbica. Lorenci je na sebe preuzeo istraživanje celog opusa Dostojevskog, ali ne samo na dramaturški način, nego koristeći svoju prepoznatljivu, radioničarsku metodologiju stvaranja predstave, što je proces koji karakteriše otvorenost, bez nametanja uloga i rešenja.
- Ovo što mi radimo isto je nekakav pokušaj. Pokušavamo da razumemo, ne pretvaramo se da znamo. Pipkamo, naslućujemo, otvaramo vrata i prozorčiće. Šta je to u meni, u svima nama - nemam pojma, a to što nam daje Dostojevski i ovaj rad je intenzitet dijaloga sa sobom. Kad sam počeo čitati Dostojevskog u vidu ove predstave, otvorilo mi se to ne da ja pratim neke tamo priče koje imaju veze sa mnom, nego baš to - otvorio mi se dijalog sa sobom. Dostojevski ima tu snagu, jačinu, neverovatnu sposobnost, da učini taj dijalog jako intenzivnim. Na putu tog dijaloga susretao sam se sa sobom kao što je Dorijan Grej video sliku sebe koja nije baš o-kej. A Dostojevski baš to kaže - o-kej si i tada kad si najcrnji. I kad si zao i kad si okrutan. To si ti. U tome nisi sam. A ima tamo i nekog plamenčića, koji vredi mic po mic, kamenčić po kamenčić pridoneti mozaiku neke buduće, za sada još, na žalost, utopije. Vredi pokušati! - kaže Lorenci.
Na jučerašnjoj konferenciji za novinare još ponešto su rekli, po?ednako zagonetno na neki način, i koreograf Gregor Luštek, scenograf Branko Hojnik, kao i glumci, koji su svi zajedno posle o?urili na probu, da nije bilo prilike niti postaviti pitanje, dva. Dalo se ipak zaključiti, pogotovo iz iskaza glumačkog ansambla, da je za njih rad na predstavi „Jevanđelje po F. M. Dostojevskom” sa Jernejem Lorencijem i njegovom ekipom, ali i svim pratećim osobljem zaposlenim na stvaranju predstave, bilo transformišuće iskustvo, pa je za očekivati da će i publici biti zanimljivo da vidi šta su uradili.
Glumac Radoje Čupić je čak to nazvao početkom svoje nove karijere; Sonja Kesler nije želela da propusti nijednu probu; Dimitrije Aranđelović je iskustvo u procesu rada na predstavi nazvao oslobađajućim i lekovitim, a sve aktere čarobnjacima iz Tolkinovog sveta; Nina Proročić Rukavina je objasnila da je tome dorpinelo što na probe nisu dolazili „sa ulice”, nego preko studijskih vežbi sa Gregorom Luštekom; Dušan Vukašinović je istakao kolektivni stvaralački duh posle kojeg više neće biti isti; Lidija Stevanović sa uzbuđenjem očekuje premijeru; Nenadu Pećinaru je žao što se bliži kraj tog procesa; Mariji Medenici se ispunio san da radi na Dostojevskom.
Novinarima su se obratili i v. d. upravnika Srpskog narodnog pozorišta Zoran Đerić, pomenuti direktor Drame Milovan Filipović, s nestrpljenjem očekujući premijeru, kao događaj od prvorazrednog kulturnog značaja. Podsetili su i na neke dosadašnje predstave Jerneja Lorencija koje je publika imala prilike da gleda na Sterijinom pozorju i Bitefu.
U najnovijoj predstavi SNP-a igra i Kvartet „Pneuma”. Tačnije, svira, a pijanista Dimitrije Beljanski je i koautor muzike koju je komponovao Branko Rožman. Pored Beljanskog, Kvartet „Pneuma” još čine Stefan Milović (klarinet), Nina Henig (violončelo), Katarina Badnjar (violina).
I. Burić