Hrana za godinu dana poskupela 24,6 odsto
Međugodišnja inflacija je u februaru iznosila 16,1 odsto, što je u skladu sa očekivanjima Narodne banke Srbije i iznetim projekcijama za prvi kvartal, objavila je juče centralna banka.
I dalje se oko dve trećine doprinosa ukupnoj inflaciji odnosi na rast cena hrane i energenata.
Kada je reč o mesečnoj inflaciji, u februaru je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, iznosila 1,4 odsto, što je jednako ostvarenju iz januara.
Mesečnu dinamiku kretanja inflacije u februaru obeležili su pre svega rast cena hrane, a u manjoj meri i cena u okviru bazne inflacije. Mesečni rast cena prerađene hrane u februaru je iznosio 1,9 odsto, dok su cene neprerađene hrane povećane za 4,2 odsto vođene višim cenama povrća i voća. Posmatrano u odnosu na februar 2022. godine, cene hrane i bezalkoholnih pića su porasle za 24,6 odsto.
Cene energenata su na mesečnom nivou u februaru rasle sporije u odnosu na ukupnu inflaciju i povećane su za 0,4 odsto, pri čemu je zabeležen rast cena naftnih derivata od 1,5 odsto, koji je delom neutralisan padom cena čvrstih goriva od 1,0 odsto.
Potrošačke cene su u poređenju sa decembrom 2022. godine u proseku povećane za 2,8 odsto. Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u februaru u odnosu na januar, rast cena je zabeležen u grupama hrana i bezalkoholna pića 2,7 odsto, rekreacija i kulture 1,5 odsto, zdravlje 1,2 odsto, stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva jedan odsto, oprema za stan i tekuće održavanje 0,9 odsto, transport, restorani i hoteli za po 0,8 odsto, alkoholna pića i duvan 0,3 odsto, obrazovanje 0,2 odsto i u grupi komunikacije 0,1 odsto. Pad cena je u februaru zabeležen u grupi odeća i obuća za 0,6 odsto, u odnosu na prethodni mesec. Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale.
Visok međugodišnji rast cena hrane većim delom je posledica delovanja faktora na strani ponude na koje mere monetarne politike imaju ograničen efekat, ocenila je NBS.
Pre svega još uvek je visok nivo svetskih cena hrane, rasta cena ulaznih troškova u proizvodnji i transportu hrane, kao i negativnih efekata prošlogodišnje suše u Srbiji i u većem delu Evrope.
Prema aktuelnoj projekciji, NBS očekuje da međugodišnja inflacija još u martu ostane na sličnom nivou, pre svega kao posledica nastavka prenošenja visokih troškovnih pritisaka iz prethodnog perioda na cene hrane i drugih industrijskih proizvoda, kao i korekcije cena električne energije i gasa. NBS procenjuje da će se inflacija od drugog tromesečja naći na opadajućoj putanji, uz znatniji pad u drugoj polovini tekuće godine, tako da bi krajem godine trebalo da bude na dvostruko nižem nivou u odnosu na aktuelni.
U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, usporavanje uvozne inflacije, kao i niža eksterna tražnja u uslovima očekivanog usporavanja globalnog privrednog rasta, navela je NBS.
Z. Delić