Arhiv grada: Frotingamov dom za ratnu siročad

Nažalost, mnoga imena tih dobrotvora, koji su zadužili Srbiju i Novi Sad, vremenom su zabopravljena. Među njima je Amerikanac Džon Frotingam. Sa Srbima je došao u kontakt preko iseljeničkih društava koja su svirala balkansku etno muziku u Sjedinjenim Američkim Državama. Kao zaljubljenika u balkansku muziku, nesreća Srbije u Velikom ratu, u leto 1914. godine, pogodila ga je toliko da je u više navrata donirao medicinski materijal i novac za ratom zahvaćenu zemlju. Pomogao je da ratna siročad budu smeštena u četiri Američka vaspitna doma koje je osnovao. Zbog tih zasluga nosilac je Karađorđeve zvezde sa mačevima i Kraljevskog ordena Belog orla. 

Prvu pomoć Srbiji od 30.000 dinara, uputio je, pre Balkanskih ratova, Beogradskom ženskom društvu. Kako objašnjava direktor Istorijskog arhiva Grada Petar Đurđev, na početku Prvog svetskog rata, kada je čuo o dešavanjima u Srbiji, Frotingam je potražio način kako da pomogne.

– Preko Mihajla Pupina i američkog udruženja „Srpska žena”, čija je predsednica bila Darinka Grujić, Frotingam je donirao 10.000 dolara – kaže Đurđev, dodajući da je susret sa Darinkom Grujić bio samo uvod za dalji odnos i vezu Frotingama sa Srbijom. – On je već u novembru 1914. godine obezbedio opremljenu bolnicu koja je koštala 200.000 dolara, sa po četiri lekara i lekarske pomoćnice i dve bolničarke. Potom, kada je saznao u izveštaju američkog Crvenog krsta koliko je ljudi stradalo i koliko je dece u Srbiji ostalo bez roditelja, Frotingamovi su poslali dodatnu pomoć od 2,5 miliona tadašnjih srpskih dinara u zlatu.

Kada je reč o pomoći Novom Sadu, Frotingam je kupio napušten dvorac u Sremskoj Kamenici za Srpsko-američki dom gde je smestio 185 ratne siročadi i obećao da će svakog meseca slati 1.000 dolara za troškove. U Kamenici, u Frotingamovom domu, utočište je našlo više od 2.700 dece. 

– Nedaleko od Sremske Kamenice dvorac Mercibanj Karačonji je sagrađen 1840. godine za peštanskog grofa Karačonjija. Građen je od 1797. do 1811. godine i jedinstven je po tome što je jedini ili jedan od retkih klasicističkih dvoraca čija osnova nije simetrična – kaže Đurđev. – Dvorac Karačonjija Frotingam je otkupio 11. maja 1929. godine sa 19 jutara zemlje za milion dinara. Prema tadašnjim procenama, imanje je vredelo 5,5 miliona dinara. Najveći darodavac Kraljevog fonda, koji je osnovao kralj Aleksandar, bio je upravo Frotingam. Imanje je 1932. godine predato na upravljanje Kraljevom fondu, ali ubrzo su zaboravljene Frotingamove  zasluge, već se one pripisuju kralju Aleksandru, potom prestolonasledniku Petru Drugom, koji nikada nisu ni posetili Dom u Kamenici, jer se u njemu u odnosu na državne ustanove živelo u izobilju.

Pravnik, industrijalac, kompozitor

Džon Frotingam (1878 – 1935) bio je američki pravnik, industrijalac, savremenik i učesnik Velikog rata. Rođen je u Bruklinu, u bogatoj i uglednoj porodici iz koje potiče i jedan od najvećih američkih slikara Džejms Frotingam. Završio je francuski jezik, svirao klavir i bavio se komponovanjem. Posle diplomiranja, muzika ga je odvela u Beč, Minhen i Prag kako bi usavršio tehniku sviranja. Frotingamov deda bio je direktor Instituta za nauku i umetnost i u bruklinskoj filharmoniji na raznim dužnostima bio je više od 35 godina. Posle smrti roditelja o njemu i njegovoj sestri brinuli su njihovi ujaci iz veoma bogate i poznate porodice Vajt iz Teritauna. Bili su ugledni bankari, antikvari i vlasnici nekoliko fabrika u kojima su uglavnom radili Sloveni, Česi i Poljaci.

Što se tiče vlasničkih peripetija od 1919. godine do danas, zgrada je bila korišćena kao Dom ratne siročadi, te je 1928. postao tzv. Domaćička škola. U vreme NDH je tamo smeštena grupa hrvatskih izbeglica iz tadašnje Italijanske Dalmacije, a 1956. godine se dvorcu još jednom promenila namena i pretvoren je u Srednju hortikulturnu školu, a čak je jedno vreme tu radio i bioskop. Objekat je danas u zakupu Voda Vojvodine, a tu su i Republički hidrometeorološki zavod i Dokumentacioni centar „Nikola Mirkov“.

Đurđev ističe da je Frotingamova vezanost za Srbiju dobila i porodičnu dimenziju kada se oženio Srpkinjom Jelenom Lozanić, ćerkom Sime Lozanića, profesora univerziteta. Umro je 1935. godine i sahranjen u Bijaricu u Francuskoj. Njegov život i višedecenijski rad u Srbiji i Makedoniji, ostavili su vidan trag na svim poljima u stvaranju i razvoju nove države posle završetka Prvog svetskog rata.

S. Kovač