Merenje nivoa buke na teritoriji grada Zrenjanina

To pokazuju rezultati merenja buke u životnoj sredini za prošlu godinu, koju je objavio Zavod za javno zdravlje Zrenjanin. Naime, na mernim mestima kod Gerontološkog centra i Medicinske škole, utvrđena godišnja vrednost prelazi graničnu vrednost buke u životnoj sredini tokom dana, večeri i noći, za osam do 12 decibela.

Nivo buke meri se na 13 lokacija na teritoriji grada Zrenjanina, koje su podeljene u pet zona. Prva zona obuhvata područja za odmor i rekreaciju, kao i bolničke ustanove, odnosno Gerontološki centar, Opštu bolnicu i Gradski bazen, a maksimalan nivo buke zabeležen je kod staračkog doma.

U drugu grupu spadaju školske zone i merenja se sprovode na četiri mesta – kod Medicinske škole i vrtića „Vila“, „Dečija radost“ i „Biberče“. Maksimalna vrednost nivoa buke zabeležena je kod Medicinske škole. Kako se navodi u izveštaju Zavoda za javno zdravlje Zrenjanin, razlozi za to su karakteristike ulice - bez većeg zaštitnog pojasa zelenila, značajan intenzitet saobraćaja, prometna raskrsnica i obližnji parking prostori.

Treća zona obuhvata čisto stambena područja, a merna mesta su u ulicama Olge Petrov i Đorđa Stratimirovića. Utvrđeno je da godišnji nivoi buke za dnevne i večernje intervale merenja ne prelaze granice dozvoljenih vrednosti. Za noćne intervale merenja, prosečan godišnji nivo buke prelazi graničnu vrednost za jedan decibel na mernom mestu u Ulici Olge Petrov.

Poslovno - stambena područja spadaju u četvrtu zonu, u okviru koje se takođe nalaze dva merna mesta – u Ulici dr Laze Kostića i kod pijace na Bagljašu. Nivo buke koji je izmeren u dnevnom i večernjem intervalu na mernom mestu u Ulici dr Laze Kostića ukazuje na povećanu frekvenciju saobraćaja kao posledicu otvaranja ugostiteljskih, trgovinskih i zanatskih radnji i ostalih poslovnih objekata.

Peta zona odnosi se na administrativno – upravna i područja duž auto-puteva, magistralnih i gradskih saobraćajnica. Kako je istaknuto u izveštaju, za noćne intervale merenja, prosečan godišnji nivo buke prelazi graničnu vrednost za tri decibela na mernom mestu u Bulevaru Milutina Milankovića.

Kao najveći izvor buke u gradu navodi se saobraćaj. Ono što je dodatni problem, koji doprinosi tome da ovi podaci ne oslikavaju pravo stanje stvari, jeste da je analiza zasnovana, kako u izveštaju piše, na pretpostavljenim akustičnim zonama, s obzirom na to da grad nije uradio akustično zoniranje prostora. Ono je metod podele teritorije na akustične zone, na osnovu namene prostora, definisane prostornim i urbanističkim planovima grada. U skladu sa akustičnim zoniranjem, Grad ima obavezu da preduzme mere za zaštitu stanovništva od buke.

Ž. Balaban