Iranski film “Treći svetski rat” proglašen za najbolji na 51. FEST-u

Navedeni poslednji film velikog režisera, scenariste i književnika, ujedno je i zatvorio ovogodišnji FEST.

U Glavnom takmičarskom programu određen je međunarodni žiri koji su činili hrvatski reditelj i scenarista Vinko Brešan, srpski glumci Petar Benčina i Jovana Stojiljković, reditelj i producent sa Madagaskara - Laza i srpska producentkinja Jelena Mitrović.

Oni su doneli odluke o nagradama - “Beogradski pobednik” za najbolji film, režiju, mušku i žensku ulogu, scenario i najbolji debitantski film.

U svom 51. izdanju i pod simboličnim sloganom “Strast života”, ubedljivi laureat sa tri nagrade “Beogradski pobednik” jeste iranska drama “Treći svetski rat” (2022), za koju je žiri jednoglasnom odlukom glasao, jer se “film ubedljivo izdvojio svojom slojevitošću”.

“Kroz neobičnu ljubavnu priču, film nam govori o lepotama i tragedijama u našoj prošlosti i sadašnjosti. Ova priča iz Irana postaje univerzalna i dotiče naša srca zauvek”, zapisao je petočlani žiri.

Najbolja režija takođe odlazi ovom filmu, odnosno autoru Sejediju, a u obrazloženju te odluke se navodi da “priču o ljubavi i ljudskosti reditelj pripoveda maestralnom vizuelnom veštinom”.

“Zavodi nas humornim diskursom kroz priču o snimanju filma i iznenađujućim obrtom šokira ličnom tragedijom malog čoveka suočenog sa korupcijom i zlom. Za fascinantnu veštinu pripovedanja, nagradu za najbolju režiju dobija reditelj Houman Sejedi”, smatra žiri.

Režiser Sejedi je poslao video poruku, snimljenu u svojim kolima gde je od srca zahvalio žiriju na glavnoj nagradi.

"Vaš festival je izuzetno prestižan, ima dugogodišnju tradiciju, i jako mi je žao što nisam mogao da prisustvujem, jer trenutno spremam novi projekat", istakao je nagrađeni reditelj.

Nagrada za najbolju mušku ulogu otišla je u ruke Mohsenu Tanabandehu za rolu Šakiba, takođe za “Treći svetski rat”.

Najbolji scenario, prema ocenama žirija FEST-a jeste za špansko-francuski film “Zveri” reditelja Rodriga Sorogojena, koji je potpisao scenario sa koleginicom Izabelom Pena, te je žiri upisao da “kroz prepoznatljivu priču o netrpeljivosti i strahu od različitosti, moćnim dijalozima, scenaristi nas uvode u svet nelagode, straha i nasilja”.

Najbolja ženska uloga pripala je Aiči Tebei za ulogu Fatima-Zahre u drami “Prokleti ne plaču” (Francuska, Belgija, Maroko) u režiji Fizala Boulife, koja “autentičnom igrom, snažnom pojavom i ubedljivim glumačkim pristupom glavna glumica svojom nežnošću i čvrstinom daje glavni doprinos kvalitetu ovog filma”, saopštio je žiri.

Najbolji debi, prema procenama žirija, jeste glumica Mvajemi Husein za ulogu u australijskom filmu “Opstanak dobrote” scenariste i režisera Rolfa de Hera, jer “veštinom stvaranja karaktera bez dijaloga, glavna glumica vrlo svedenim sredstvima daje snažni i emotivan pečat filmu u svakom kadru”.

Posebno priznanje žirija nagrade “Beogradski pobednik” dobio je takođe film “Opstanak dobrote” Rolfa de Hera, inače gosta FEST-a, jer “svoju alegoričnu priču prezentuje na hrabar i beskompromisan način”.

Australijski reditelj je rekao da svoju nagradu posvećuje kompletnoj ekipi filma sa kojom je realizovao nagrađeno delo, a onda je otkrio da kada je nazvao Husein da joj saopšti lepe vesti da je osvojila nagradu, ona nije mogla da govori od sreće.

"Toliko je bila uzbuđena, da sa druge strane telefona nije puštala glasa. Znate, ona je naturščik, prvi put je snimila film, a ranije čak nikad nije ni bila u bioskopu. Večeras mi je rekla -"Želim da se zahvališ svima". Ja sam je pitao - "misliš svima iz festivala?", a ona mi vikne - "Ne, ne, već svima". I eto, tako ja onda večeras zahvaljujem svima vama", poručio je publici reditelj.

Nagradu “Fedeora” za najbolji evro-mediteranski film u Glavnom takmičarskom programu tročlani žiri je jednoglasno dodelio već nagrađenom filmu „Prokleti ne plaču“ reditelja Fizala Bulife za “autentičnu filmsku priču realizovanu razvijenim i bogatim filmskim jezikom”.

Žiri Nagrade “Fedeora” - Federacije filmskih kritičara Evrope i Mediterana, za najbolji film u internacionalnoj selekciji, činili su Nenad Dukić, filmski kritičar, selektor programa raznih festivala, producent, Mikelanđelo Mesina, italijanski filmski stvaralac i kritičar, kao i Mihalj Fuldžer, rumunski kritičar.

Nagradu kritičara „Nebojša Đukelić“ koja nosi naziv prema dugogodišnjem selektoru FEST-a i velikom fimskom kritičaru i TV autoru, za najbolji film regiona, osvojila je rediteljka Selčen Ergun, za svoje debitantsko dugometražno igrano ostvarenje ''Sneg i medved'' u koprodukciji Turske, Nemačke i Srbije.

Turska filmska autorka Ergun, gošća FEST-a, lično je primila nagradu.

"Divno je biti ovde sa svima vama večeras, nagrada mi veoma znači. Posebno bih zahvalila na saradnji kolegama iz Srbije, koproducentu Milošu Ivanoviću i celoj tonskoj ekipi iz vaše zemlje", bila je veoma euforična režiserka Ergun, a onda je najednom promenila ton i atmosferu svog govora.

"Znate svi dobro situaciju sa Turskom, veoma je teško stanje, toliki gradovi su razoreni u zemljotresima, imamo nažalost toliko žrtava. Zato ovu nagradu nosim u domovinu svim tim ljudima koji ponovo nakon ovolike tragedije pokušavaju da ponovo izgrade svoje živote", naglasila je rediteljka.

Nagradu publike za najbolji evropski film koju dodeljuje Evropska unija, osvojio je domaći film "Ovuda će proći put", debitantski i diplomski rad mlade rediteljke Nine Ognjanović.

Producent tog ostvarenja David Jovanović kratko je zahvalio EU i publici rečima - "Najbolia nagrada je uvek Nagrada publike".

Žiri nagrade “Milutin Čolić” dnevnog lista “Politika” za najboljeg reditelja srpskog filma, proglasio je nedavno preminulog autora Mladomira Purišu Đorđevića (1924-2022) zbog njegovog poslednjeg, testametarnog filma “Usta puna zemlje”, koji je snimio sa svojih 98 godina.

Politikina nagrada "Milutin Čolić", nazvana prema osnivaču FEST-a, odlazi autoru zasluženo, jer “kadrovi i scene ovog filma o čovekovoj potrazi za slobodom, urezuju se duboko u gledaočevu svest, stvarajući utisak da u sebi nose istovremeno nešto jako ozbiljno i nešto veoma neozbiljno”.

Ovaj žiri koji čine reditelji Stefan Arsenijević i Marko Đorđević, kao i fimska kritičarka i novinarka “Politike” - Dubravka Lakić, zapisao je da naš "zbunjeni mozak", pokušavajući da odgonetne kako da tumači ono što vidi i čuje, kreće tada da stvara sopstvene asocijacije i čini da svet ovog, iako nezavršenog filma, bude mnogo veći i širi - ogroman.