In memoriam: Ljudevit Silađi — Cilika (19. 9. 1946. - 25. 2. 2023.)

Cilika, kako su ga zvali brojni prijatelji i sportski drugari, čitav svoj život bavio se sportom. Pre atletike, leti je neumorno šutirao loptu kao veliki zaljubljenik u fudbal, igrao košarku čim je bilo neke prilike, a zimi se klizao na limanskim barama i čuvenom Šodrošu. Na stadion Vojvodine doveo ga je Vlada Kopčanski, tada već bivši troskokaš, ali i trener. Iako ga atletika, a naročito njen strog režim treninga nije mnogo interesovala, Silađi je poslušao profesora i priključio se grupi skakača trenera Jovana Dragosavca, u kojoj je tada bila Olga Gere, osvajačica srebrne medalje na EP u Beogradu baš te 1962. godine, te Đorđe Majtan, tadašnji rekorder, takođe visaš, kao i Pavle Malešev, desetobojac i skakač u dalj.

Silađi je u prvom razredu srednje škole preskočio 160 santimetara, brzo napredovao i sa 17 godina savladao je granicu od dva metra, kao šesti Jugosloven. U olimpijskoj 1968. godini, zabeležio je lični rekord od 211 santimetara, visinu sasvim blizu najbolje u državi, ali, iako je čak pet puta ispunio normu, nije video Meksiko. Pomalo razočaran, ali i zbog povrede kolena, Silađi je sve ređe dolazio na stadion, iako je skakao dosta uspešno još dve sezone. Uporedo sa treninzima, završio je i Višu trenersku školu u Novom Sadu, a potom i diplomirao na beogradskom DIF-u.

Po okončanju karijere, Cilika je odslužio vojsku i zaposlio se u školi. Decenijama je bio profesor fizičke kulture učenicima Elektrotehničke škole "Mihajlo Pupin" u Novom Sadu. Bio je uspešan i u drugoj sportskoj pasiji — sportskom ribolovu. Ljudevit Silađi je dobitnik zlatnih plaketa AS Srbije i AS Jugoslavije. Za Cilikom žale njegovi najbliži: supruga Slavica, kći Lidija, sin Robert i unuk Dušan.

Sahrana Ljudevita Silađija je utorak u 13.30 časova, na gradskom groblju u Novom Sadu.