Da je opstala, čuvena fabrika tepiha "Proleter" slavila bi 130 godina

Zabeleženo je da su tepisima „Proletera“ bili opremljeni hoteli Interkontinental, Hajat, Metropol i Jugoslavija u Beogradu, hoteli u Bečićima i Budvi, vila u Miločeru, poslovna zgrada nekadašnjeg Naftagasa, ali i

hoteli Šeraton u Zimbabveu i Kuvajtu. U „Proleteru“ su za „Mercedes” rađene podne obloge za automobile, kao i za avione „Boing”.

Da tepihara i dalje radi, dogodine bi slavila 130 godina postojanja. Jer, 1894. godine počela je sa radom Velikobečkerečka fabrika tepiha, koja je kroz istoriju menjala vlasnika, lokaciju i svojinsku strukturu. Više vlasnika je promenila pre Drugog svetskog rata da bi posle rata bila nacionalizovana.

U istoriji industrije tepiha posebno je značajna 1965. kada je započeta prva temeljna rekonstrukcija fabrike, a tri godine kasnije kupljena je nova oprema iz Belgije. Kompletna rekonstrukcija obavljena je u hodu, od izgradnje hala do preseljenja i montaže novih i postojećih mašina, u periodu od 27. juna 1969. do 2. oktobra 1971. godine, kada je nova fabrika, na Dan oslobođenja grada u Drugom svetskom ratu, puštena u rad. 

Fabrika je projektovana po savremenim tehnološkim rešenjima. Proizvodna tehnologija je bila potpuno nova i omogućavala je veliki broj artikala uz mnogo veću produktivnost. U fabrici su zaposleni vrhunski dizajneri a, prema dostupnim podacima, bliska saradnja postojala je i sa diplomcima fakulteta likovne i primenjene umetnosti. To su godine najvećeg prosperiteta fabrike tepiha, kada je njena proizvodnja činila 35 odsto proizvodnje tepiha u bivšoj Jugoslaviji. Dičili smo se tada najvišim kvalitetom tkanih tepiha i podnih obloga od novozelandske runske vune koja je predena i bojena najsavremenijom tehnologijom za to doba.

Ratovi i sankcije su učinili su svoje. Industrija tepiha „Proleter” je otišla u stečaj da bi je 2007. godine kupio ruski biznismen Vladmir Antonov, i to za 157 miliona dinara. Radnici su tada tvrdili da je novi vlasnik zatekao zalihe tepiha i druge robe koje su vredele znatno više od iznosa plaćenog za fabriku.  

U zvaničnom predstavljanju nove fabrike TVB, kojoj je dao ime po predratnoj tepihari, preteči „Proletera“, Antonov je najavio povratak radnika u pogone i osvajanje evropskog i svetskog tržišta. Od toga nije bilo ništa, osim što su zalihe rasprodate. Fabrika, odnosno njene hale i pogoni, izdaju se u zakup, a od proizvoda nekadašnje tepihare ostali su tepisi koje još neko ima u svom domu i vredni primerci različitih predmeta u rukama privatnih kolekcionara.