DNEVNIK U JABUCI Dobar i miran život uz Tamiš

I, da se razumemo, nije to naš stav, nego Jabučana koji, kako popisi stanovništva pokazuju, zaistinski obožavaju svoje selo i ne mrdaju mnogo iz njega. Već decenijama je trend da u Jabuci živi oko 6.500 stanovnika, kad manje, kad više, ali na statistiku, kad dođe do opadanja, ne utiču emigracije već smanjeni natalitet.

– Jabuka ima najbolji geografski položaj od svih naseljenih mesta – jasan je predsednik Saveta Mesne zajednice Jabuka Slobodan Ilić, a zašto ima takav stav, pojašnjavao nam je tokom celog razgovora. – Imamo prelep Tamiš, pet kilometara nam je duga obala, a od samog centra je na manje od stotinak metara. Rekom dođemo do Pančeva za desetak minuta, zavisi kakav motor imate na čamcu, a Beograd nam je na 25 kilometara. Pritom, uskoro će, do 2025. godine, da se napravi i auto-put koji će se spustiti između Jabuke i Glogonja, što će nam još više ubrzati i olakšati put do prestonice, do koje inače idemo preko Opova.

Inače, u Jabuci živi 12 nacionalnosti. Trenutno su Srbi u većini, a potom Makedonci koji im ozbiljno pariraju, i onda i svi ostali, među kojima ima Rumuna, Mađara, Slovaka, Hrvata, Crnogoraca...

– Naša deca su vaspitavana tako da nikad nikoga ne prozivaju na osnovu nacionalnosti, čak se u školi u dva odeljenja uči makedonski jezik. Zaista mogu da kažem da mi je čast što sam deo ovakve multinacionalne sredine – ističe naš sagovornik.

Kad se zadenete u Jabuci, nebitno da li ste došli iz pravca Pančeva ili Opova, videćete da se ceo seoski život „vrti” oko parka. Tako su uz njega načičkana sva značajnija mesta: Mesna zajednica, Dobrovoljno vatrogasno društvo, vrtić, osnovna škola „Goce Delčev” (koju pohađa oko 600 đaka), sportska hala, pravoslavni hram Svetog Ilije, lovačko društvo, dva Doma penzionera, Pošta, pijaca (najlepša i najveća u okolini), Dom zdravlja, rumunska pravoslavna crkva...

– Srećom, imamo odličnu saradnju sa Gradom Pančevom, pa smo tako poslednjih godina mnogo toga uradili za selo. Nastavili smo s izgradnjom kanalizacije, napravili smo novu pijacu, uradili centar sela, rekonstruisali park, sredili smo oko škole, crkva je početa sa izgradnjom i već se koristi iako nije završena, asfaltirali smo šest ulica, uredili pešačke staze, u vrtiću smo rekonstruisali ceo objekat, nabavili nov nameštaj, promenili stolariju, kao i na osnovnoj školi, postavili smo novo stajalište, napravili 14 dečjih igrališta... – nabraja Ilić, a kad bismo naveli šta je sve još urađeno, naročito tokom prošle godine, slobodno bismo mogli da pišemo o Jabuci u nastavcima; a ista stvar je i sa planovima za tekuću godinu.

Živeti u Jabuci je idealno za sve generacije, a naročito za najmlađe jer im pruža priliku da u zdravoj sredini – okruženi vodom i šumama – bezbrižno odrastaju. Sve te blagodeti već uveliko ume da ceni mlada meštanka Anastasija Spasić (6) koja u svom selu najviše voli upravo prirodu.

– Imam dovoljno drugara, družimo se, idemo na dečja igrališta, a vaspitačica nas je vodila i na Tamiš gde smo uživali, malo se igrali i bacali kamenčiće u vodu – priča nam Anastasija, koju smo zatekli upravo na obali gde je s tatom provela toplo februarsko poslepodne. – Treba da čuvamo prirodu i ja je pazim tako što ne bacam smeće gde ne treba, a i hranim ptice. Volim i da se vozim čamcem po Tamišu jer je lep osećaj.

A kad ne rade, onda se druže, naročito tokom brojnih (najboljih, a samim tim i najposećenijih) manifestacija, negujući tako kulturu svih meštana, naročito Makedonaca. O samom kvalitetu života u Jabuci govore i brojni pehari, od kojih su najznačajniji oni sa republičke manifestacije „Susreti sela Srbije”, gde su 2018. godine zauzeli treće mesto, a 2021. godine prvo i to za najbolje naselje u kategoriji sela u kojima živi više od 5.000 stanovnika. Tako da i ne čudi što su im nekretnine dostigle vrednost osrednjeg stana u Novom Sadu, jer jedna kuća, od oko stotinak kvadrata, može da se nađe za 135.000 evra! Kad je reč o zaposlenju, ukoliko možete da zamislite svoj život upravo u ovom delu južnog Banata – ima ga i na pretek! Zar ste sumnjali da i to nisu obezbedili?

Tekst i foto:

Lea Radlovački

Verka Korunoska: Sve poskupelo, teško je

Sad već davne 1966. godine, iz makedonskog Kičeva u Jabuku se doselila Verka Korunoska sa svojim suprugom, i to u potrazi za poslom, koji je on pronašao postavši vozač u Beogradu. Verkino glavno zanimanje bilo je majčinstvo, s obzirom na to da je rodila ćerku i sina, koji su joj kasnije podarili petoro unučadi, a ovi još petoro praunučadi. Premda nije prezahtevna i za život joj ne treba mnogo, kaže da je teško jer je sve poskupelo.

– Penzioner sam i sve gledam kakve su cene... Odem i potrošim, pa se onda nerviram što sam potrošila. A ne možeš da se ne hraniš, onda ti opadne imunitet, oslabiš i razboliš se – veli Verka.

I kad je reč o međuljudskim odnosima, Korunoska zaključuje da se i po tom pitanju sve promenilo na gore.

– Mnogo se izmenilo, nije ni pola kao što je bilo kad sam bila mlađa, čak ni kao i pre korone kako je bilo. Sad se svi izbegavaju, ne razgovaraju, ne idu kod komšije, zatvorili su se. Nigde ne ideš, niko ti ne dolazi, da se ne bi razboleli. Sve je naopako, nije dobro – zaključuje naša sagovornica.