UKCV, radikalna hirurgija pankreasa: Operišu i kada je tumor zahvatio veliku venu
Klinika za abdominalnu i endokrinu hirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine postala je regionalni centar za radikalne operacije pankreasa i godišnje urade između 50 i 60 ovih intervencija.
Upravnik Klinike profesor dr Dejan Ivanov kaže kako su ove operacije nekada trajale i po 12, a sada traju četiri do pet sati, jer imaju dobar i uigran tim.
- U Kliničkom centru imamo dobre anesteziologe, hirurge, intenzivnu terapiju i za radikalne operacije pankreasa nam pacijente šalju iz opštih bolnica u Vojvodini. Postali smo regionalni centar za hirurgiju pankreasa na teritoriji Vojvodine. Stopa smrtnosti nakon operacije nam je ispod 5 odsto, što je takođe razlog da budemo regionalni centar – kazao je dr Ivanov.
Kako objašnjava, napravljen je pomak u hirurgiji glave pankreasa, jer sada može da se operiše i kada je tumor uhvatio veliku venu. Granice radikaliteta su pomerene u hirurgiji pankreasa.
- Naši pacijenti imaju od 40 do 80 godina. Kod mladih je tumor maligniji i ima brži tok, ali se otkriva u kasnijoj fazi. Kod starijih su lošije prognoze, jer oni teže podnose operaciju. Najčešće naši pacijenti imaju od 60 do 70 godina. Oni u jedinici intenzivne nege provedu tri dana i još sedam na odeljenju, tako da kući idu desetak dana nakon operacije, oporavljeni i funkcionalni – napominje dr Ivanov.
Pomak u hirurgiji pankreasa napravljen i zbog dijagnostičkih metoda, CT i MRI, koje mogu da otkriju i premaligne lezije. Kada se ovakve promene operišu dobija se odličan rezultat, jer se postigne izlečenje. Neke benigne promene se samo prate, a operišu se one koje mogu da prerastu u karcinom. Za otkrivanje takvih promena, kao i za odluku o operaciji, potrebna je visoka stručnost, ocenjuje dr Ivanov.
- Zato je važno ciljano traženje dijagnostičkih procedura, na primer da se traži CT po protokolu za pankreas. U velikom broju slučajeva smo tako videli da postoje premaligne lezije, da se one razaznaju i da se pristupi pravom lečenju – ispričao je dr Ivanov.
- Bol u leđima ne treba da se shvati olako, već treba da se misli i na ozbiljne bolesti, kao što su tumori tela pankreasa. Ne leči se analgeticima, već treba uraditi ultrazvuk koje može nešto da pokaže – upozorava dr Ivanov.
Pankreas je organ koji ima oko 12 cm i sastoji se od glave, tela i repa. Kada se tumor razvija u telu i repu, on ima prostora da se širi.
- Kada da simptome, a to je obično bol u leđima, tada je bolest uhvatila velike krvne sudove i živce i ne može da se radi radikalna hirurgija. U premalignim i ranim stadijumima bolesti tela i repa pankreasa, postoje mogućnosti hirurškog lečenja, i to radikalnog, koje može da se izvede i laparoskopski – napominje dr Ivanov.
Bezbolna žutica je prvi i najznačajniji znak tumora glave pankreasa.
- Kad neko požuti, to više nije prvi stadijum, bolest je već uhvatila žučne puteve i to je lokalno uznapredovala bolest. Kada se pojavi žutica treba što pre da se reaguje, jer u čekanju može da strada i jetra, a povećava se i rizik za operativno lečenje. Ako se zakasni, radi se gastroskopija kojom se stavlja stent u žučne vodove i čeka se da se pacijent “obezboji”, jer postoji veliki rizik od krvarenja. Čekanje je, međutim, uvek loše kada su u pitanju maligne bolesti – naglašava dr Ivanov.
Kako objašnjava, radikalne operacije su one kada se odstrani tumor sa zahvaćenim organima i na taj način se daje šansa za izlečenje.
- Rade se i palijativne hirurške procedure, zbog uznapredovale bolesti, kojima se pacijentima produžava život i smanjuju im se tegobe i patnja – napomenuo je dr Ivanov.
LJ. Petrović