Zmajeva nagrada Matice srpske Miodragu Raičeviću

Za žiri, koji su tvorili dopisni član SANU Jovan Delić, književni kritičar Želidrag Nikčević i pesnici Ivan Negrišorac, Selimir Radulović i Ćorđo Sladoje, presudna je bila uverljivost teksta jednog pesniku koji je upućen i na svet literature, ali je u isto vreme suočen sa egzistencijalnim krajem, sa stradanjem, smrću... „U pitanju je neobičan, redak, predragocen spoj onoga što je najgušća melanholija, osećanje prolaznosti, uspomena, s jedne strane, i neverovatan humor koji istovremeno tu melanholiju prati iz pesme u pesmu. Svedoci smo ironije i autoironije koja neprestano titra iz pesme u pesmu, i želje za estetizacijom koja pri tome nije nametljiva, već prirodna”, naveo je na konferenciji za novinare predsednik žirija Jovan Delić, dok je Selimir Radulović istakao da se u Raičevićevoj knjizi može videti kako je jedan duhoviti pesnik rastao i stasavao.  

Iz bogate prošlogodišnje produkcije, koja je iznedrila oko 300 pesničkih knjiga, žiri je, inače, najpre načinio najširu selekciju od pedesetak naslova, a potom užu, u kojoj su se našle zbirke „Boli me, boli me jako” Anđelka Anušića (Revnitelj), „Letica” Veroljuba Vukašinovića (Pravoslavna reč), „Badnji oganj” Budimira Dubaka (Promete, Književna zadruga Srpskog nacionalnog vijeća u Crnoj Gori), „Zaštićena mesta” Gordane Đilas (SKZ), „Sedam krugova” Milutina Mićovića (Kosmos izdavaštvo), „Peteljka” Saše Nišavića (Dijak), „Kad bih bila zlatna greda” Emsure Hamzić (Fondacija Grupa Sever), te izabrana poezija Gojka ČelebiĆa u izdanju „Boke”. Na kraju su se u najužem izboru našle knjige Emsure Hamzić, Anđelka Anušića i Midoraga Raičevića, koji je u konačnom sudu dobio četiri glasa članova žirija, dok se Đorđo Sladoje izuzeo od izjašnjavanja zbog sukoba interesa.  

  „Produkcija nas je iznenadila svojim kvalitetom. I koncentracijom kvaliteta”, rekao je prof. dr Jovan Delić. „Imali smo smo stoga velikih poteškoća da suzimo izbor na devet knjiga, pri čemu je ostalo još nekoliko relevantnih naslova koji bez dileme stoje u redu sa ovima koje smo izdvojili. Pri tome su pred nama bile i knjige različitih generacija, pa smo tako imali i zbirku Tanje Kragujević i glasove sasvim mladih autora kao što su Marija Radić i Snežana Nikolić. I zaista, velika je dobit imati ovakvu pesničku žetvu”. 

Uz ocenu da je i lanjska produkcija potvrdila koliko srpsko pezništvo ima široku lepezu izražajnih mogućnosti, Ivan Negrišorac je takođe apostrofirao ženski poetski glas, pominjući kako zbirke Emsure Hamzić i Gordane Đilas, tako i knjigu Sunčice Denić, a kao posebnu poetičku zanimljivost istakao je i fenomen poezije sa izrazitom izbegličkom perspektivom, što, po njemu, svedoči o sposobnosti srpskih pesnika da i osetljive egzistencijalne situacije poetski oblikuju. Selimir Radulović je uz pomenute pesnike posebno izdvojio lirski glas Veroljuba Vukašinovića, te nove knjige Budimira Dubaka i Milutina Mićovića, dok je Želidrag Nikčević rezimirao ocenom da lanjska produkcija pesničkih knjiga samo potvrđuje da je poezija možda i ponajbolji proizvod našeg društva

Uručenje Zmajeve nagrade planirano je za 16. februar, na Svečanoj sednici Matice srpske. Kako je najavio predsednik najstarijeg srpskog književnog, kulturnog i naučnog društva prof. dr Dragan Stanić, biće to prilika i da se rekapitulira postignuto u 2022, počev od zamašne izdavačke produkcije, pa do osnivanja Omladinskog odbora, koji bi trebalo da doprinese da glas i ideje mladih intelektualaca budu još snažnije prisutne u Matici srpskoj. Tradicionalna beseda, koja je takođe obeležje Svečane sednice, ove će godine biti posvećena knezu Mihajlu Obrenoviću (1823 - 1868), povodom dvestote godišnjice njegovog rođenja. Održaće je dr Igor Borozan, redovni profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, s tim da ona neće biti, kako je istakao dr Stanić, „poučna u školskom smislu”, već će lik drugog sina Miloša Obrenovića i vladara Srbije u dva navrata - od 1839. do 1842. i od 1860. do 1868 - biti osvetljen iz ugla istorije umetnosti.

M. Stajić