Mamina predstava za dvoipogodišnjeg sina
NOVI SAD: Odlazak u kupovinu s malim detetom je uvek igra bez granica. Tako smo, tražeći kinder jaje, moj dvoipogodišnji sin i ja doživeli peh, ali i smeh.
Dok sam čitala sastav namirnice, dete je, imitirajući mene, uzelo drugo čokoladno jaje. Pokušavajući da razaznam sitna slova i da u isto vreme vodim računa da sin ne napravi neki incident, ispade mi slatkiš iz ruku i nestade ispod rafa. Uhvatim da se smejem, a on, naravno, i dalje bez problema drži svoje i kreće da se osmehuje, ali onako dečje… da ga svi čuju. I šta ću?! Ne mogu tek tako otići. Kleknem, a dete u još jači smeh.
E, sada nas gleda čitava radnja. Pokušavam da dohvatim jaje, kad gle čuda: prokletinja se otkotrlja i nestade još dalje… Sin se i dalje smeje, njemu je ova predstava sa mamom u glavnoj ulozi beskonačno zanimljiva.
Šta ćemo?! Dođemo nas dvoje do kase i saopštim prodavačici šta se desilo. Mislim se, samo im ja nedostajem u toj gužvi i haosu. Međutim, s druge strane nasmejana žena kaže: „Budite bez brige, ja ću to rešiti. Doviđenja i prijatan dan!”
Slađana Aničić Ilić