Poslanici u četvrtak razmatraju izveštaj o KiM

Sesija je sazvana na zahtev Vlade Srbije, koja je juče parlamentu uputila Izveštaj o pregovaračkom procesu sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini od 1. septembra 2022. do 15. januara 2023. godine. Kako je ranije najavljeno, sednici će prisustvovati predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji će odgovarati na pitanja poslanika.

U izveštaju se ističe da Beograd neće odustati od zahteva da ZSO bude hitno uspostavljena, u skladu sa principima koji propisuju njene nadležnosti. Isto tako, neće odustati od ovlašćenja subjekata, koji imaju formalno pravo da učestvuju u procesu njenog formiranja, kao i procedure koja se tom prilikom mora poštovati.”Svi drugi pokušaji ne samo da ne bi bili validni, jer bi predstavljali kršenje četiri sporazuma koji regulišu pitanje ZSO, već bi gotovo izvesno smanjili šanse za nastavak i priželjkivani napredak procesa normalizacije“, ukazuje Kancelarija za KiM.

Srpska strana odbija sva obrazloženja, koja opravdavaju Prištinu što 10 godina nije formirala ZSO. Radi se o bazičnoj temi, centralnoj i temeljnoj tački dosadašnjeg dijaloga, oko koje je osmišljena i organizovana celokupna ideja procesa normalizacije odnosa. Drugim rečima, ZSO je jedini mehanizam koji može da obezbedi institucionalni okvir za zaštitu elementarnih individualnih i kolektivnih prava, kao i bezbednosti Srba na KiM. Sagledavajući pitanje normalizacije iz te perspektive, apsolutno je jasno da dalji napredak u dijalogu, suštinski, formalno i faktički nije moguć ni održiv bez prethodnog formiranja ZSO. Zbog toga srpska strana nema nameru da ponovo pregovara o ispunjenju onoga, što joj je već garantovano postignutim sporazumima i čija je implementacija detaljno razrađena istim tim dokumentima. Isto tako, srpska strana ima svako pravo da istraje na stavu da ispunjenje već preuzetih obaveza ne može da bude uslovljeno postizanjem novih dogovora u okviru dijaloga naročito u okolnostima u kojima je Beograd u dobroj veri i u potpunosti ispunio sve svoje dosadašnje obaveze.

Vlada će, najavljuje se, i ubuduće biti usresređena na neposrednu zaštitu bezbednosti srpskog naroda  u pokrajini, kao i na zaštitu srpskih naciononalnih interesa, omeđenih Rezolucijom skupštine o osnovnim principima za političke razgovore sa privremenim insitutucijama samouprave na KiM. Napominje se da će vlada sve instrumente delovanja nastaviti da pažljivo meri u kontekstu izuzetno složenog međunarodnog okruženja u kojem se dijalog odvija, kao i širih ciljeva prištinske strane.

Srpska strana će, kako se naglašava,  nastaviti da kroz mirovnu politiku aktivnog učešća u pregovaračkom procesu onemogući bilo kakav osnov prištinskoj strani za maliciozno i lažno prikazivanje Srbije kao nekonstruktivnog i remetilačkog faktora u regionu. Samo na taj način moguće je i održivo dugoročno zaštititi sve interese koje Srbija ima po pitanju KiM, srpskog naroda i svih građana koji žive u toj pokrajini, ali i u svim drugim delovima naše zemlje.

Dodaje se da je Beograd u proteklom periodu od strane EU posrednika i drugih relevantnih međunarodnih subjekata okarakterisan kao konstruktivna strana u svim kriznim situacijama. Takav pristup, podvlači se u izveštaju, zasnovan na spremnosti na kompromis zarad mira  u regionu svih građana na prostoru KIM, mnogo je uticao da rešenje svih situacija budu u interesu srpske strane. U izveštaju se upozorava i da je opasno i neodgovorno prištinsko delovanje dovelo i uticajne međunarodne subjekte do zaključka da je napredak u dijalogu nemoguć, ako se ne krene sa punom primenom sporazuma od 2011. godine na ovamo, a to se  u prvom redu odnosu na potrebu hitnog formiranja ZSO.

U zaključku se naglašava da je u izveštajnom periodu po srpsku stranu postignuto objektivno povoljno kompromisno rešenje kroz dogovor o tablicama od 23. novembra. Beograd i Srbi sa Kosova su, podvlači se, isposlovali jasnu i nedvosmislenu pisanu potvrdu Kfora da prištinske bezbednosne snage neće ulaziti na sever bez odobrenja komandanta Kfor i četiri srpska gradonačelnika. Isto tako, dobijena je zajednička javna izjava SAD i EU kojom se garantuje da Priština neće hapsiti i procesuirati bilo kojeg Srbina koji je učestvovao na mirnim protestima – barikadama. Ocenjuje se da je, iz takve perspektive, očuvan i znatno unapređen kredibilitet srpske strane kao pouzdanog partnera koji je posvećen normalizaciji odnosa.

Podseća se da se kriza dijaloga Beograda i Prištine od 2018. godine sistemski razvijala i produbljivala, ali da je tokom ovog izveštajnog perioda došlo do njene krajnje eskalacije.

- Isključivu odgovornost za takav razvoj događaja nesporno snose aktuelne privremene institucije samouprave u Prištini, koje od dolaska na vlast Aljbina Kurtija, u kontinuitetu, pojačavaju sistemsku diskriminaciju Srba uz uporno odbijanje i kršenje svih dogovora koji su do sada postignuti u okviru dijaloga -  ističe se u izveštaju, uz upozorenje da se tokom ovog perioda prištinsko delovanje na terenu drastično intenziviralo kroz brutalno nasilje i pretnje upotrebom nasilja protiv Srba na KiM.

Priština je od septembra 2022. godine, kako se dodaje, preduzela odlučan pokušaj da izbegne primenu obaveza iz do sada zaključenih sporazuma iz dijaloga, i da na terenu nametne jednostrana rešenja koja će maksimalno otežati život i opstanak Srba u pokrajini. Ističe se da o stepenu ugroženonosti Srba na KIM svedoči podatak da je u prethodna četiri i po meseca zabeleženo 68 etnički motivisanih napada, što je 25 odsto ukupnog broja takvih napada na Srbe od dolaska Kurtija na čelo vlade privremenih prištinskih institucija.

- To potvrđuju i poslednji etnički motivisani napadi na Srbe u koje su sve češće direktno ili indirektno uključeni, pored pripadnika Rosu, i pripadnici tzv. kosovskih bezbednosnih snaga – naglašava se, uz ocenu da su te naoružane prištinske strukture kosovsko - metohijskih Albanaca 6. januara 2023. godine u punoj meri potvrdile antisrpski karakter.

U tekstu se podseća i na situacije koje su dovele do toga da Srbi izađu iz prištinskih institucija, pre svega policije i pravosuđa, ali i podizanja barikada. Podseća se da su oni istakli da će se u institucije vratiti kada Priština povuče sve protivpravne mere povodom srpskih KM tablica i kada formira ZSO.

- Necivilizacijsko postupanje prištinske strane je od septembra 2022. godine prouzrokovalo više ozbljnih kriza na terenu i posledično opredelilo prirodu dijaloga - ističe se u izveštaju i dodaje da se dijalog koristio kao mehanizam za deeskalaciju kriza, umesto rešavanja pitanja radi unapređenja kvaliteta života ljudi. 

- Rasplet kriza je na kraju uverljivo pokazao koliko je dijalogu sistemski nedostajao uravnoteženiji pristup stranama, jer je Priština odustala od eskalacije tek posle vrlo direktnog i nedvosmislenog međunarodnog pritiska – konstatuje se u izveštaju Kancelarije za KiM.

S. Stanković