Mirko Topić, po povratku iz SAD: Poziv selektora se ne odbija

Tri dana uoči Nove godine, na prozivci za početak zimskih priprema u FC Vujadin Boškov u Veterniku, nedostajala su trojica fudbalera Vojvodine: Iv Baraje, Veljko Simić i Mirko Topić. Baraje zbog avionskog reda letenja, a preostala dvojica su odsustvo pravdali posetom Ambasadi SAD u Beogradu, gde su aplicirali za američke vize, na osnovu poziva selektora za gostovanje u Los Anđelesu. Odazvali su se, sledeći zov sopstvene savesti, uprkos činjenici da time gube dragocenih desetak dana klupskih priprema pred nastavak prvenstva u kome će Vojvodina potražiti put ka evropskim kvalifikacijama, možda i grupnoj fazi kontinentalnog klupskog takmičenja. Podršku svojim igračima dao je i Upravni odbor Vojvodine, rukovodeći se istim principima kojima su i njihovi ponajbolji igrači odgovorili na selektorov poziv. Za primer svima i za nauk generacijama koje pristižu.

- Opet bih postupio na isti način – bez razmišljanja je odgovorio Mirko Topić. – Svestan sam koliko gubim odsustvom sa priprema, ali sam isto toliko ubeđen da kolektiv neće biti uskraćen za moj doprinos nameri da stignemo na evropski put. Maksimalno sam odgovorio na sve obaveze koje je stručni štab postavio pred svakog igrača u dugoj prvenstvenoj pauzi. Istina, utakmica u Los Anđelesu nije bila takmičarska, ali svaki izlazak reprezentacije na međunarodnu scenu vidim kao priliku za pozicioniranje srpskog fudbala i Srbije uopšte. Zato ne mogu da razumem nikoga ko kaže da rezultat reprezentacije u takvim utakmicama nije važan. Pobedili smo, a svaka pobeda u nacionalnom dresu dovoljan je razlog za dobro raspoloženje. Inače, bilo je to prelepo iskustvo i iskreno se nadam da će selektorovih poziva biti i u budućnosti.

Posle dvodnevnog odmora, po povratku iz Turske, igrači Vojvodine prvi dan u svojoj bazi u Veterniku iskoristili su za adaptaciju uslovima za treninge na terenu sa veštačkom travom. Temperatura vazduha u odnosu na onu u turskom letovalištu jeste bila barem dvostruko niža, ali blagodeti januarskog sunca omogućile su i lakše prilagođavanje klimi panonskog podneblja. Prvi je iz svlačionice istrčao Topić, za njim Milosavljević... Mnoge fudbalske poštovaoce u Novom Sadu zatekao je potez trenera Milana Rastavca kada je Topiću poverio ulogu centralnog beka u delu kontrolnih utakmica u Beleku.

-Nema te pozicije u sastavu koju ne bih prihvatio, ukoliko trener proceni da sam tu korisniji nego na pozicijama koje su mi ranije bile predodređene – komentarisao je Topić. – Na treneru je da napravi plan i da realizuje pripreme, da ukomponuje sastav i shodno sopstvenoj ideji rasporedi igrače u sastavu onako kako on misli da je za tim najbolje. Na meni je da verujem u dobru trenerovu nameru i da mu maksimalnim učinkom, na bilo kojoj poziciji, uzvratim na poverenju. Istina, sebe vidim u veznom redu Vojvodine, ali ako trener odluči drugačije moje je da prihvatim i da radim, bez obzira na poziciju.

Pozicija centralnog beka u Vojvodini jeste deficitarna i sportski sektor je činio i čini sve što je u Vojvodininoj moći da pojača konkurenciju na osetljivom mestu, gde povrede i kartoni često kroje defanzivnu liniju u sastavu. Uprkos svemu, nije lako Topića zamisliti na štoperskoj poziciji u takmičarskim utakmicama. Nema sumnje da bi on i na slične zadatke odgovorio punim kapacitetom, ali majstor njegovog profila viđen je na delu terena gde se sopstvene akcije grade, a ne tamo gde se protivničke razgrađuju. Ali, ko zna... Možda ga uskoro vidimo i na golu Vojvodine, uprkos sjajnoj konkurenciji u čuvarima mreže Careviću i Simiću.

-Ne, samo to ne... Nikada nisam probao, a nemam ni nameru da probam – smejući se završio Topić razgovor na putu od svlačionice do terena sa veštačkom travom, u sred komplesa terena FC Vujadin Boškov, gde će se Vojvodina pripremati za nastavk prvenstva i za prvu utakmicu na gostovanju kod Crvene zvezde, u subotu, u Beogradu.  

L.Bakmaz