Kreativno treće doba: Smiljkine unikatne tašne i korpice od novina

Sa završenom srednjom ekonomskom školom, radila je kao finansijski tehničar, međutim, u 52. godini ostaje bez posla, što danas smatra prekretnicom koja je odvodi u hobi i zadovoljstvo. Novine kupuje, a dok je redakcija „Dnevnika” bila u staroj zgradi na Bulevaru oslobođenja, pojedini ljubazni zaposleni poklanjali su joj određeni broj primeraka.

– Sa mužem i unukom otišla sam kod rođake, koja je, kao vaspitačica, sa decom pravila neke slične sitnice povodom 8. marta – objašnjava Smiljka, prisećajući se toga kako je sve počelo. – Kad je moja unuka to videla, rekla je: „Deda, idi po pižame, mi se ne vraćamo kući, ovo moramo da naučimo!” Počele smo postepeno to da pravimo, naučile smo osnovno, pa sam najpre pravila korpice za decu. Kasnije sam to razvijala i usavršavala, počela sam da radim veće korpice, pa i tašne. Niko nije mogao da poveruje da je sve to napravljeno od novina.

Za radove koristi klasičan novinski papir, koji nije plastificiran i na njemu su, kako kaže, prirodne boje. Boji ih temperama, potom premazuje bezbojnim lakom za spoljnu upotrebu, tako da su tašne i korpice otporne na vlagu. Radove je najpre odnela u jednu cvećaru, gde ju je sačekalo oduševljenje, ali i savet da ne odustaje ukoliko u sličnim prilikama ljudi ne budu razumeli to čime se bavi.

– Na taj način najviše sam razvila posao i ne mogu da napravim koliko mogu da prodam – otkriva Smiljka. – Tašne ne prodajem skupo, jer su mi hobi i zadovoljstvo, to je moj mir. Trenutno sarađujem sa pet cvećara i to čini jedan vid druženja, ljudi saznaju za moje radove, zovu... Sama komunikacija i odlazak među ljude već je razmena pozitivne energije. Moje tašne kupuju različite žene, ali ne uzima ih baš svaka. Nose ih one koje vole i cene ručni rad, prepoznaju kvalitet, to nešto unikatno i, po mom mišljenju, te žene su posebne. Kada sretnem žene koje nose moje tašne, to nema cenu. A kvalitet je najbolja reklama.

Smiljka priznaje da bi joj bila najveća kazna ako bi neko uspeo da joj zabrani da se time bavi.

– Mislim da bi svako sebi trebalo da ulepša život i pronađe se u nečemu, na taj način utroši vreme, ali i da zaradi dodatni prihod. Recimo, penzioneri se raduju zato što će dobiti 3.000 dinara, a ja svakog meseca zaradim 13.000 ili 23.000. Kad je čovek zdrav, može sve, nema opravdanja. Ako je novac potreban, radite nešto, zabavite se, družite se i zaradite, budite aktivni, živite – poručuje Smiljka Grebović.

B. Pavković