Nemačka širom otvara vrata radnicima zapadnog Balkana
Nedostatak određenih kadrova, pre svega zanatskih zanimanja, ali i mnogih drugih, problem je s kojim se suočavaju praktično sve zemlje Evrope: Pojedina radna mesta mesecima su prazna i neophodno ih je popuniti pa put zemalja Evropske unije već odavno odlaze građani Srbije, kao i iz drugih država regiona.
Odlazak radnika u zemlje EU nije lak i na tom putu ima dosta prepreka, zbog kojih su mnogi koji su imali želju da odu odustali ili otputovali mnogo kasnije nego što su planirali.
Među zemljama koje građani Srbije, ali i regiona, najčešće biraju kao destinaciju za život jeste Nemačka, a budući da ovoj zemlji nedostaje ogroman broj radnika, pripremaju se olakšice za dolazak radnika iz ovog regiona. Naime, Vlada priprema verziju zelene karte po uzoru na Kanadu jer se procenjuje da postoji više od 1,7 miliona otvorenih radnih mesta koja ne uspevaju da popune. Pri tome se računa i na radnu snagu sa Zapadnog Balkana, pa i iz Srbije. Nemačke vlasti su saopštile da razmatraju primenu manje striktnih pravila, kako bi se popunio deficit radnih mesta, a pre svega u zdravstvu, vazdušnom saobraćaju i ugostiteljstvu, gde je potrebno najviše radnika. Kartu šansi već odavno priželjkuju poslodavci u Nemačkoj jer demografi prognoziraju da će do 2035. biti sedam miliona manje ljudi na tržištu rada – ukoliko se doseljavanje osetno ne pojača.
Tako se planira, ukidanje ograničenja od 25.000 ljudi godišnje u takozvanoj regulativi za Zapadni Balkan. Kvota za državljane Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije biće 50.000 godišnje. U pitanju je takozvano zapadnobalkansko pravilo, koje predviđa povlašćeni pristup nemačkom tržištu rada za državljane tih država. Oni će moći da se zaposle i nastane u Nemačkoj, čak i ako nemaju stručne kvalifikacije.
Budući da su Nemačkoj hitno potrebni kvalifikovani i specijalizovani radnici, Vlada želi da privuče više radnika iz inostranstva uz lakšu nostrifikaciju diploma i novu kartu šansi. Novi zakon o useljavanju kvalifikovanih radnika, koji se planira, predviđa i novi sistem bodova, a tim novim pravilima trebalo bi pozitivno da se utiče na dramatičan manjak radne snage u brojnim sektorima. Karta šansi zapravo znači da bi se radnicima koji žele da rade u Nemačkoj omogućilo da se prvo dosele u tu zemlju i da posao traže tek nakon toga. Za to vreme imaju pravo da rade pola radnog vremena izvan struke kako bi zaradili za život ili na probni rad. Karta šansi bi trebalo da se dodeljuje po novom sistemu bodovanja svakome ko prikupi šest bodova, a kriterijuma je nekoliko. Četiri boda donosi određena stručna kvalifikacija, tri boda dobro poznavanje nemačkog jezika ili tri godine radnog iskustva, dva boda ako je osoba mlađa od 35 godina, a jedan bod ako je ranije legalno barem šest meseci boravila u Nemačkoj.
Nemačka se suočava s demografskim promenama, veliki broj radnih mesta stalno je upražnjen i procenjuje se da bi, kako bi ekonomija, zdravstvo i nega starih funkcionisali, potrebno da se svake godine doseli oko 400.000 ljudi. Prema važećim zakonima, u Nemačku iz celog sveta može da se doseljava stručna radna snaga, a jedino stanovnici Balkana mogu da dobijaju posao i radnu vizu čak i kad rade van struke ili bez stručne spreme.
D. Mlađenović