Prošlo vreme jeftinog novca, krediti sve skuplji i skuplji

Prema podacima NBS, prosečna kamatna stopa na dinarske kredite privredi je sa 2,71 odsto u januaru ove godine porasla na 5,88 odsto u oktobru ove godine. Takođe, i kamatne stope na kredite privredi u evrima porasle su znatno, sa 2,48 odsto u proseku u januaru na 4,43 odsto u oktobru.

I krediti stanovništvu su poskupeli, prosečno u dinarima sa 8,5 odsto u januaru na 11,6 odsto, a indeksirani u evrima sa 3,2 na 4,9 odsto u proseku.

Međutim, od rasta kamata ne zarađuju samo bankari.

Cene koje plaćaju banke za štednju su takođe porasle i to posebno za dinare.

Prosečna kamatna stopa na novoodobrene depozite privrede u domaćoj valuti dostigle su u oktobru 5,85 odsto. U nekim slučajevima banke plaćaju i po sedam odsto da bi zadržale sredstva velikih kompanija kod sebe.

Iako postoje drugi instrumenti monetarne politike kojima centralne banke mogu da odgovore na krizu, kao što su obavezne rezerve, najefektivnije sredstvo je podizanje kamatne stope, rekao je za Tanjug naučni saradnik Beogradske bankarske akademije Mihailo Đukić.

Rizik 70-ih

On je ocenio da ono što definitivno postoji kao rizik jeste da se ponovi scenario iz 70-ih godina 20. veka.

To je scenario kada nismo uspeli da obuzdamo inflaciju, a ekonomska aktivnost je dosta usporena i tonemo u recesiju. To je nešto čega se najviše treba plašiti, a što je prilično realan scenario, rekao je Đukić.

On je naglasio da je globalna ekonomija povezana i da sve što se na tom nivou dešava može da se očekuje i u Srbiji.

Ukoliko imamo ekonomsko usporavanje, a dosta je izvesno da će se to desiti kada je u pitanju nemačka privreda i EU, teško da i mi možemo izbeći usporavanje ekonomskih aktivnosti. Ono na šta možemo računati je da je vreme jeftinog novca prošlo i da će zaduživanje u narednom periodu postati skuplje, ocenio je Đukić.

On je rekao da je podizanje referentnih kamatnih stopa logičan i očekivan odgovor banke, a da je upitno samo do koje mere će to podizanje ići. Takođe, kazao je da će podizanje kamatnih stopa doneti određene troškove i probleme, pre svega u kontekstu usporavanja ekonomske aktivnosti.

Na pitanje da li postoji mogućnost da će dalje pooštravanje monetarne politike u odnosu na trenutnu situaciju sa sukobom u Ukrajini dovesti do daljeg usporavanja ekonomske aktivnosti, Đukić kaže da tu postoji najveća saglasnost ekonomskih analitičara.

Činjenica je da se najveći broj analitičara slaže da će doći do usporavanja ekonomske aktivnosti. Već vidimo kako FED uspeva da obuzda inflaciju, da dolazi do povećanja nezaposlenosti, tako da su neke procene da bi sledeće godine moglo doći do nekog postepenog povećanja nezaposlenosti. Međutim, mi ne možemo ništa znati dok ne vidimo šta će se dešavati u geopolitičkom kontekstu, rekao je Đukić.

D. Mlađenović