Izložba akvarela u Fabrici: Tragovi prošlih vekova Miroslava Majkića

Miroslav Majkić je rođen u Novom Sadu 1972, gde i danas živi, radi i slika. Kako kaže, za tehniku slikarskog izražavanja izabrao je akvarel jer je živ, epredvidiv i beskompromisan, baš kao i priroda ovog sveta koja se bori da opstane.

- Vodene boje se savršeno uklapaju u moj temperament, sve nastaje u dahu, sad i odmah, danas za danas, ili sam uspeo ili ne, ispravke nema, idemo dalje. Maštam stara dobra vremena i želim bojama da ih ovekovečim na papiru. Pripremiću plan, skicirati i zamešati boje, a voda će mi, ako budem imao sreće, podariti tu predivnu atmosferu svojstvenu akvarelu - kaže Majkić.

Kako ukazuje Danilo Vuksanović, magistar likovnih umetnosti, „Među umetničkim veštinama, akvarel svakako spada u posebno interesantnu pojavu kojom je moguće prikazati delikatne vizuelne predstave. Nasuprot savremenim tehnološkim transformacijama umetničkih medija, Miroslav Majkić posvećuje se tehnici, u kojoj pigmenti, zavisno od količine vode, stvaraju likovne senzacije u više različitih tematskih pravaca”.

- Ono što je izuzetno važno, zapravo se nalazi u njegovom otkrovenju likovne prakse, u apsolutnoj predaji bojama i belini površine papira. Uticaji trendova, stilova i kvazipravaca nisu toliko važni novoostvarenom akvarelisti. Majkić svoje akvarele gradi iskreno, oslonjen na klasične vrednosti likovnih operacija. U neprestanom učenju i savlađivanju problematike akvarela, ovaj autor pokazuje širok dijapazon tretiranih motiva, od pejzaža, preko urbanih veduta, sve do upečatljivih prizora epske fantastike. Motivi se u njima prepliću i stapaju a svaka površina čini novi aspekt prepoznatljive tehnike slikanja. Posmatrajući brojna dela Miroslava Majkića, možemo prepoznati čvrstu konstrukciju crteža ispod akvarelisanih lejera ali i veliki broj strpljivo osmišljenih detalja. Svi oni zajedno reprezentuju dosledno sproveden slikarski postupak unutar kojeg se kriju brojne tajne stvaralačkog procesa - navodi Danilo Vuksanović. 

        N. P-j.