Šolc: Moramo izbeći podelu sveta na blokove

„Svet se suočava sa prekretnicom. Agresija Rusije na Ukrajinu znači kraj jedne ere. Nove sile su ojačale i ponovo ojačale, a među njima je ekonomski jaka, i politički samouverena Kina. U takvom novom multipolarnom svetu takmiče se različite zemlje, modeli vladanja oko moći i uticaja“, naglasio je Šolc u autorskom tekstu u magazinu „Spoljni poslovi“ (Foreign affairs).

Prema njegovim rečima, Nemačka čini najviše što može da odbrani osnovne principe Povelje UN na kojoj se zasniva međunarodni poredak.   

„Njegova bezbednost i blagostanje zavise od toga da je moć vezana za opšta pravila. Zbog toga Nemačka teži ka tome da bude garant evropske bezbednosti kao što to od nje očekuju njeni saveznici i oni koji podržavaju multilateralna rešenja za globalne probleme. Samo tako Nemačka može preživeti uspešno geopolitičke oluje našeg doba“, podvukao je Šolc.

Rekao je da su za većinu sveta protekle tri decenije od pada Gvozdene zavese obeležene relativnim mirom i blagostanjem, a to je, kako dodaje, posebno važilo za Nemačku, koja je ostvarila ujedinjenje.

Šolc je istakao da se u toj novoj eri činilo mogućim da Rusija može postati partner, a ne protivnik zapada.

Zbog toga, kako objašnjava, većina evropskih zemalja je smanjila svoje vojne budžete i vojsku.

„Za Nemačku logika je bila jednostavna – zašto bi imali veliku vojsku od pola miliona vojnika, ako su svi naši susedi bili prijatelji ili partneri“, ukazao je on.

Šolc je istakao da se težište pomerilo na druge pretnje.

Rusko rukovodstvo, naveo je, doživelo je raspad bivšeg Sovjetskog saveza i Varašavskog pakta potpuno drugačije od Berlina i drugih evropskih glavnih gradova.

„Umesto da mirni pad komunističke vlasti posmatraju kao veću šansu za više demokratije i slobode, predsednik Vladimir Putin to smatra najvećom geopolitičkom katastrofom 20.veka. Ekonomske i političke turbulencije u delovima postsovjetskog saveza tokom 1990-tih su pojačali osećaj gubitka i boli“, rekao je Šolc dodajući da su u tom okruženju autoritarne i imperijalističke težnje ponovo oživljene.

Podsetio je da je Putin na Minhenskoj konferenciji 2007.održao agresivni govor u kojem je međunarodni poredak koji se zasniva na pravilima nazvao instrumentom američke prevlasti.

Godinu dana kasnije on je vodio rat protiv Gruzije, a 2014. je zaposeo i anektirao Krim, te poslao trupe na istok Ukrajine.

Šolc je optužio Rusiju da je potom minirala sporazume o kontroli naoružanja i povećavala svoju vojnu sposobnost.