Profesorke titelske srednje škole boravile na Islandu

Reč je o projektu koji finansira Evropska unija, a kako bi učestvovale u njemu, profesorke Elena Zarupski i Marijana Tešić su uz podršku škole napravile svoj projekat i konkurisale za sredstva u oblasti opšteg obrazovanja, Erazmus KA1. Njihov projekat bio je osmi na rang listi od 35 projekata škola iz Srbije koje su konkurisale. Za evropski projekat konkurisale su škole iz 27 zemalja EU, dok naša zemlja učestvuje kao pridruženi član ovom evropskom programu.

- Naša tema je bila projektno učenje, prema toj temi smo i tražile kurs. Upoznale smo učesnike iz 17 zemalja, slušale predavanja i učestvovale u radionicama, ali smo imali i organizovane izlete i obilaske kulturnih znamenitosti Islanda. Stvarno smo uživale u svemu. Dan nam je počinjao rano ujutru i ceo dan i veče smo imale organizovane aktivnosti, kako bismo se upoznale sa njihovim školskim sistemom, ali i čitavom kulturom i istorijom Islanda – kaže Elena Zarupski.

Njena koleginica Lela Jovanović ističe da je najbitnije to što su profesori mogli da upoznaju školski sistem ove ostrvske zemlje, koji funkcioniše drugačije od našeg: 

- Domaćini su nas odveli u najbolju školu u Rejkjaviku, ali su nam pokazali i stanje u drugoj, starijoj školi, pa smo tako mogle da uporedimo dve škole i vidimo da ni kod njih nisu sve škole sjajne, ali je sistem njihovog funkcionisanja i rada sa učenicima svakako drugačiji od našeg.

Program pojektnog učenja, sa kojim su otišle na Island i tamo se dodatno edukovale o tome, predstavlja model prema kom nastavnici više uključuju učenike u proces učenja i nastave uopšte, kako bi se izmenio klasičan pristup nastavi koji se bazira na predavanjima nastavnika i učenicima kao pasivnim učesnicima, koji sede i slušaju. 

- Cilj ovog projekta je da nastavnik usmerava decu da oni sami odlučuju šta bi hteli da uče, na koji način to da rade i da to rade sami, kroz pisanje projekata, različita istraživanja i slično, a nastavnik je tu da ih usmeri da oni to što bolje izvedu. Zaključile smo da njihov školski sistem decu osposobljava za život, podstiče i da sami istražuju, rade na sebi, nemaju strah od javnog nastupa i slično. Poenta svega je da je klasični vid nastave prevaziđen, jer današnji učenici nemaju više pažnju kakvu su imali godinama i decenijama pre, pa tako moraju da ih animiraju, da su oni u pokretu, da nešto rade, da za učenje koriste nove alate koje vole poput različitih aplikacija i programa, ali i ručnih radova i slično. To se u njihovom obrazovnom sistemu razvija i podstiče na svakom koraku, pa i u sklopu projekta u kom smo mi učestovale – kaže Smiljana Čurić. 

Boraveći na dalekom Islandu, profesorke su imale i neočekivan susret sa nekim ko zna gde je Titel. 

- Jedno veče smo vraćajući se sa večere razgovarale i prišao nam je neki momak i rekao kako je morao da nam priđe, jer je čuo srpski. Dok smo se upoznavale sa njim, rekao nam je da je ima familiju u okolini Novog Sada, iznenadile smo se kada smo čule da ima strica u Titelu, pa je bila jako smešna i njegova reakcija i pokušaj da tako iznenađen i nasmejan pozove strica u već kasnim noćnim satima, da mu se pohvali kako je na Islandu sreo ljude koji rade u njegovom mestu, pričaju profesorke.

Sve što su naučile tokom svog boravka na Islandu, profesorke sada treba da prenesu na svoje kolege u Titelu, kako bi ih podstakle da rade na animiranju učenika i da se bave projektnom nastavom.

- Promovisaćemo takav način rada, ovo su mali koraci da se promeni ustaljeni sistem, jer su se učenici, njihova pažnja i interesovanja promenili, pa tako i mi kao nastanici moramo da pratimo tu promenu – kaže profesorka ekonomske grupe predmeta Lela Jovanović i dodaje da su naučile i načine za poboljšavanje socijalizacije učenika i razvijanje njihove međusobne saradnje i druženja.

Profesorka srpskog jezika Marijana Tešić dodaje da su napravile sajt i profile na društvenim mrežama pod nazivom „Naša škola kroz Erazmus projektno učenje“ na kom će kolege moći da prate sva dešavanja. 

- U školama koje ćemo posetiti držaćemo radionice poput onih na kojima smo same učestvovale na Islandu i tako ćemo pokušati da ih zainteresujemo za razvijanje ovog vida nastave – kaže Marijana Tešić. 

Da je islandski obrazovni sistem dosta liberalniji od našeg, jedan je od glavnih utisaka koje prenose: 

- Jednostavno rečeno, na Islandu se đaci osposobljavaju za život. Razvijanje veština je glavni segment njihovog školskog sistema. Oni uče da šiju, štrikaju, bave se ručnim radovima i za njihove đake telefon u ruci ne postoji. Deca se uče da budu odgovorna za sve svoje postuke i za izbore koje prave. Nemamo uvid u to da li njihova deca sa takvim sistemom obrazovanja znaju više od naše, ali je cilj njihovog obrazovanja svakako osposobljavanje učenika za život. 

S. Knežević