DNEVNIK U MANĐELOSU Gde nema kuće na prodaju, znači da je dobro

Jednom rečju - čarobno. Vožnja koja bi mogla da traje satima, ali vraga, Fruška gora nije dovoljno dugačka, a Manđelos nije dovoljno daleko.

Stižemo do uzvišenja s kog se naš cilj vidi kao na dlanu, razmišljamo, odatle se čini kao da ga možemo zagrliti, ali se ipak spuštamo ka njemu i puštamo da on obgrli nas. Dočekuju nas sveže našminkane kuće, kao da su se doterivale za naš dolazak, meštani koji uredno skupljaju opalo lišće s trav-

njaka, škola, crkva, zgrada mesne zajednice, Dom kulture... sve namincano kao da je nedavno sređeno i onda zahtevalo da se vreme zaustavi.

- Dosta sam uradio za ovo selo, mislim i da se vidi, nema šta da se priča – direktan je naš domaćin i predsednik Saveta Mesne zajednice Manđelos Ranko Trivunović, tvrdeći da nije čovek koji ima bilo šta da krije. Tako smo došli do toga da, recimo u Grgurevcima možeš da kupiš kuću do 15.000 evra, a kod nas bez 65-70 hiljada nema šta da tražite. Isto je i sa vikend naseljem. Ranije su viknedice bile oko 4.000 evra, sad ih nema ispod 40.000.

Otkako je na svetsku scenu stupila korona, mahom Beograđani su se pomamili na vojvođanska sela i tako pokupovali šta su stigli, pa ni Manđelos nije izostao iz te priče. Sad u ovom mestu nema prazne kuće, a vala ni jedne na prodaju.

- Zalažem se za moje meštane, ovde ne radi samo ko baš neće, ne zanima me ko je u kojoj stranci, zanima me da dobije posao, ali ne dajem posao da bi napustili selo i otišli u grad da žive – kategoričan je Trivunović, ističući da, bez obzira na njegov trud da selo bude oaza prosperiteta, uvek nailazi na one koji su spremni samo da kritikuju. – Nekad smo imali tu sreću da je Boško Palkovljević Pinki iz Manđelosa, pa nam je njegov rođeni brat, koji je ipak bio nešto uticajan, uspeo da napravi ambulantu, obdanište, stadion FK „Fruškogorac” i to kad i stadion Vojvodine, isti sa drenažom. Onda su ovde došli Bosanci koji su stalno nešto zamerali, nisu znali da podrže tog čoveka i on se jednostavno povukao. Treba podržavati ljude koji hoće da urade nešto za selo. Posle je došao Branko Baraksadić, starosedelac odavde, on je bio blizak sa Čankom, pa je počeo da radi u selu, da asfaltira ulice, a onda su opet neki naši govorili kako je sebi asfaltirao sokak, kao da će samo on tuda prolaziti. E, onda su potpisivali peteciju da ga smene. A kada sam ja došao, nije prošlo ni godinu dana, skupljana je peticija i za moju smenu. Takvi su ljudi ovde, umesto da podrže svakoga ko može da ulaže u selo, oni kontra. A nekad smo bili baš složni.

Promene imaju i dobru i lošu stranu

Budući da je u Manđelosu izmešano stanovništvo – Sremci i Bosanci, uočljiva je razlika između starosedelaca i „novosedelaca”. Jedan od onih odavno ukorenjenih u ovim krajevima je Radovan Baraksadić, koji svoje selo pamti i drugačije no što je sada.

- Mnogo se promenilo, struktura stanovništva najviše – napominje poljoprivrednik. – Došli su ljudi, prvo je od ’58. počelo doseljavanje iz Bosne, pa onda tokom ovog rata iz Hrvatske, što je dobro, izmešali smo krv, to je pozitivno. Jer, znate, pre njih je dolazilo do toga da se žene i udaju rođaci među sobom, treće koleno.

Kako su problem ljudske genetike rešili, ostalo je još da se pozabave stočnim fondom.

- Do prošle godine sam imao 300 grla umatičenih ovaca, ali sa njima sam počeo da propadam. Držao sam i 30 bikova, a trenutno samo svinje. Nisam bio čoban, već farmer, a država nas je malo lagala, kad treba da dobiješ subvencije, nađu ti sto zamerki da ih ne bi dobio. Teško je i sa svinjama, hrana je skupa, tako da trenutno imam dvadesetak grla. Imao sam šest krmača, sad sam skinuo na tri, pa što se oprase, to sam hranio i prodavao. Inače, imam zemlju, pa kad batalim i svinje, baviću se samo ratarenjem – priča Baraksadić.

Inače, u Manđelosu živi oko 1.500 duša, osmoletka broji oko 80 đaka, a u vrtić ide 11 dece.

- Kad prolazim Manđelosom, drago mi je kad vidim trudnice kako šetaju, jer sve što radim, radim za decu – naglašava naš sagovornik, dodajući kako su pored dečjeg igrališta na mini terenu za fudbal pre  mesec dana postavili i veštačku travu.

Manđelos, osim zavidnom infrastrukturom, može da se pohvali i uređenim jezerom Vranjaš, kao i istoimenim manastirskim kompleksom koji je specifičan po drvenoj crkvici posvećenoj svetom Vasiliju Ostroškom, a pod kojom je izvor lekovite vode. Pa taman, ako se desi da neobazrivo udarite glavu o niski svod nas česmom, eto vam odmah i leka. Provereno radi!

Tekst i foto: Lea Radlovački

Potencijal koji treba aktivirati

- Kao Los Manđelos, tako izgovaramo, ili Nezavisna Država Manđelos, tako selo zovu naši omladinci kad malo popiju, par gajbi piva – dočekuje nas ovakvom pričom meštanin Živko Laćarak, rodom iz Bešenova, ali, kako kaže, svi su oni Fruškogorci.

Osim što selo, jelte, ima interesantan naziv, iliti nazive, Laćarak tvrdi da je ono u usponu, što zaključuje po broju mladih koji ostaju tu da žive, da se venčaju i osnivaju porodice.

- Profesionalno radim kao konobar, svadbe, krštenja, rođenja, pa imam uvid u to šta se dešava – veli naš sagovornik, kog smo zatekli ispred kuće u kojoj planira da napravi kafanu i tako postane i vlasnik lokala, jedinog u Manđelosu. – Znate, dolaze nam razne investicije, lokalna samouprava nam stalno pomaže, pa nam je infrastruktura baš dobra. Tako da, u Manđelosu nema ko ne radi, posla ima na sve strane. Imamo i ambulantu, sve imamo, vikned zona nam se budi, dobili smo struju pre godinu i po dana. Nešto se događa, verovatno je Fruška gora sad interesantna, a ogroman je potencijal, samo ga treba aktivirati.