„Kaćke novine” izlaze gotovo tri decenije
Beleženje aktuelnih događaja i zanimljivih priča sastavni je deo novinarskog posla, pogotovo ukoliko imate nameru da informišete ljude koji stanuju u manjoj sredini. Takav rad je izuzetno težak, pa je postojanje lokalnih glasila retkost, naročito u okolini Novog Sada. Ali i kod nas mogu da se pronađu izuzeci, pa su tako na našem medijskom nebu gotovo 30 godina prisutne „Kaćke novine”.
Sada već davne 1994. godine, članovi upravnog odbora TK „Jugović” odlučili su da osnuju štampani medij, pa je prvenstveno planiran samo bilten koji bi pratio sportska dešavanja. Tadašnji predsednik kluba Živan Milutinov Žica predložio je sportskom novinaru i višedecenijskom saradniku „Dnevnika” Milanu Grbiću, da sakupi neophodan materijal s kojim bi obuhvatio teme šireg spektra.
U početku se format novina drastično menjao, od prvog broja kada su bile štampane na papiru B5 veličine, pa do drugog izdanja koje je bilo znatno veće i po dimenzijama bilo poput nekadašnje moskovske „Pravde”. Kako je i ova druga opcija zbog gabaritnosti bila nezgodna kaćkim čitaocima, urednici i saradnici lista rešili su da od narednog broja promene veličinu u A4 format, koji je i dan-danas aktuelan.
– Okupili su se entuzijasti koji su hteli da sarađuju i da pomognu svom selu, iako nisu bili školovani novinari – ističe glavni i odgovorni urednik „Kaćkih novina” Živan Milutinov Žica. – Kod nas su dolazili i svi mladi koji su želeli da studiraju žurnalistiku ili su bili zainteresovani za informatiku. Redakcija je vremenom napredovala, tiraž se menjao, kao i prostorije u kojima su se saradnici okupljali.
Tako je od početnih 500 primeraka, svakog meseca tiraž rastao do 1996. godine, kada je dostignut rekord od 5.500 brojeva, koji su tog meseca prodavani i u Budisavi i u Kovilju. U ranoj fazi, ovo glasilo je bilo prilično aktuelno, te je prenosilo sve što se dešavalo u Kaću.
Tokom devedesetih godina prošlog veka, „Kaćke novine” izlazile su jednom mesečno, sve do 24. marta 1999. godine kada je NATO alijansa započela bombardovanje SR Jugoslavije. Tada je uredništvo odlučilo da objavljuje ratna izdanja, pa su tako svake srede novine izlazile na 20 strana. Posle završetka agresije, kaćki list je nastavio redovno da informiše meštane jednom sedmično dok nije nastala Svetska ekonomska kriza, te je od 2009. godine ponovno vraćena praksa mesečnih izdanja. U plodnom periodu kaćkog novinarstva, koji je trajao čitavu deceniju, nosioci najvećeg dela posla bili su tadašnji glavni i odgovorni urednici Milan Grbić, Goran Nakomčić i Ivan Nikanović.
Među istaknutim saradnicima lista bilo je onih koji, nažalost, više nisu među nama, Danilo Marinković Dača, čije su ukrštenice i anagrami naterale Kaćane da mozgaju, Steva Jovanović, sa zanimljivim i duhovitim kolumnama, kao i Ferenc Kovač, koji je bio poznati kompozitor i muzički producent.
Višedecenijski doprinos novinama i dalje daju Ana Jovičić, Milka Orlandić, Vladimir Spremo, Franja Šnautil, Pela Čegar, Snežana Stojšin, Ljubica Stojšin, Dušanka Milutinov i mnogi drugi.
Reakcija Kaćana nakon prvog broja
Nakon pojavljivanja „Kaćkih novina” 1994. godine meštani vojvođanskog sela bili su prilično zadovoljni, pa su tako pružili podršku uredništvu uz nekoliko sugestija.
– Poštovani uredniče i novinari-saradnici. U Kaću je sa radošću dočekan prvi broj „Kaćkih novina”. Međutim, već posle nekoliko dana, nije ih bilo u prodaji, pa Vas stoga molimo da drugi broj štampate u više primeraka... U istom pismu čitalac hvali naša nastojanja da „Kaćke novine” budu još afirmativnije, sadržajnije, da se štampaju na većem formatu i obećava da je uz nas. Pismo je poslao Nebojša Radin iz Kaća i mi mu se od srca zahvaljujemo – pisalo je u drugom izdanju kaćkog lista.
– Smatram da naše novine nisu više toliko aktuelne, ali da smo svojevremeno postali hroničari jednog mesta – ističe Milutinov. – Od 2010. godine pa nadalje trudimo se da sve što se dogodi u selu ostane zapisano u istoriji i da na pravi način obeleži jedan period življenja.
On naglašava da mnoga opštinska mesta u okolini Novog Sada ni danas nemaju lokalno glasilo, a da Kać kao prigradsko naselje neguje novinarsku tradiciju već tri decenije.
– Novine sada samo preživljavaju, tražimo pravo rešenje da ih predamo Mesnoj zajednici Kać – navodi Milutinov. – U našem selu ima mnogo stvari koje zaslužuju da im se posveti pažnja. Ima mnogo mladih i uspešnih Kaćana, kao i onih sa običnim i neobičnim hobijima. Potrebno je pratiti rad mesne zajednice, škole, rukometnog i fudbalskog kluba, ali isto tako treba predstaviti naše privrednike i firme, koje su nove ili traju već neko vreme.
Glavni i odgovorni urednik „Kaćkih novina“ uočava da najveći problem trenutno predstavlja nedostatak mladih ljudi koji zbog minimalne finansijske zarade sve manje žele da sarađuju. I pored toga, on se uzda u buduće generacije koje će voleti svoje selo i dati doprinos mestu u kojem žive.
Aleksandar Čegar