Nikola Dibari: Sanjao sam da budem najbolji gitarista

Sigurno ste bar jednom prošli pothodnikom kod Pošte i ugledali čoveka sa šeširom, električnom gitarom i zvučnikom, koji sa osmehom pozdravlja svaki novi dan, dok svira za prolaznike, a oni mu uzvrate osmehom ili kojom novčanicom, jer je to ipak njegova zarada. A mi smo želeli da vam otkrijemo detalj više o uličnom muzičaru.

Kao mali, da li ste maštali o nekom drugom pozivu?

– Odrastao sam sa bratom, a još kao klinac sanjao sam da budem najbolji gitarista na svetu. To mi se ostvarilo. Oduvek sam voleo da sviram. Uživam u muzici, a kada ne bih svirao dva-tri dana, razboleo bih se.

Da li ste se u mladosti ostvarili u svetu muzike?

– Kako da ne. Imao sam vokalno-instrumentalni sastav „Plave senke” i bili smo prva liga. U grupi nas je sviralo četvoro, a gostovali smo po celoj Srbiji. Dalje nismo išli. Sviram otkad znam za sebe. Jedno vreme sam uveseljavao goste hotela, pa kada sam video da nema posla, opredelio sam se da sviram na ulici.

Kojim pesmama volite da uveseljavate Novosađane?

– Jaooo, obožavam Novi Sad, ne bih mogao da živim bez njega, a najviše mi se sviđaju divni ljudi. Svašta volim da sviram, od grupe „Šedouz” i „Crvenih korala” do lepih vojvođanskih stvari. Ne sviram uvek ovde, pojavim se tu oko banaka, a i kod studenata odem neki put. Ako mi se ne ide dalje, ostanem u mom šoru na Bulevaru Evrope i tu pustim mašti na volju.

         I. Bakmaz