Sportska porodica Grubanov iz Zrenjanina

Stariji sin Simon ima 14 godina i trenira košarku u KK Petrovgrad, mlađi Maksim je dvanaestogodišnjak i igra fudbal u beogradskoj Crvenoj zvezdi, a desetogodišnja ćerka Lena posvetila se odbojci.

- Simon je ranije igrao fudbal u Bambiju, a bavio se i tekvondom. Kažu da je dobar i talentovan košarkaš. Maksim je tipičan primer pravog fudbalera, ništa drugo ga ne zanima. Ranije je bio član Bambija, pa su ga primetili na turnirima i pozvali u Crvenu zvezdu. Već drugu godinu je tamo, stalno smo na putu Zrenjanin – Beograd, što iziskuje dosta odricanja, ali sreća moje dece mi je najbitnija. Ćerka Lena raste uz dva brata, koji su sportisti, i takođe ima izražen takmičarski duh. Ide u redovnu osnovnu školu, kao i u muzičku školu, a zanima je i odbojka. Zato je upisala odbojkašku sekciju u svojoj školi. Svo troje su, inače, učenici OŠ „Žarko Zrenjanin“ – priča za „Dnevnik“ njihov otac Milan Grubanov.

Milan je rukomet počeo da igra u Osnovnoj školi „Dositej Obradović“, da bi u sedmom razredu prešao u Rukometni klub Proleter, koji je u to vreme predstavljao elitu, u svakom smislu.

- Devedesetih godina je Proleter igrao Ligu šampiona i svi smo sanjali da nosimo dres tog kluba. Dok sam navijao na tribinama, zamišljao sam sebe na terenu hale „Medison“ – ističe Grubanov.

San mu se u međuvremenu ostvario. Prošao je sve mlađe kategorije Proletera i stigao do prvog tima. Iz Proletera je kasnije prešao u ekipu Toze Markovića, koja je u ono vreme takođe bila član Superlige i sa kojom je osvojio četvrto mesto u Srbiji i Crnoj Gori. Karijera je Grubanova dalje vodila u inostranstvo.

- U Švedsku sam otišao 2000. i tamo sam proveo dve godine, posle čega sam se preselio u Dansku, u kojoj sam igrao rukomet četiri godine. Zatim sam godinu dana bio u Španiji, odakle sam se vratio u Švedsku, pa je usledila Grčka i, na kraju, igračku karijeru sam završio u Iranu. Ukupno desetak godina sam proveo u inostranstvu. Stariji sin Simon se i rodio u Danskoj – priča Milan Grubanov. 

Sve vreme uz njega je bila supruga, njegova prva ljubav, koju je upoznao u kraju u kom je odrastao. Njihova odluka je bila da se, po okončanju Milanove aktivne igračke karijere, vrate u Srbiju i rodni Zrenjanin.

- Nekako sam uvek razmišljao o tome i ne kajem se što sam se to učinio. Oduvek sam video sebe ovde, u svom rodnom gradu, svom okruženju, sa svojim najbližima. Prva želja i ambicija mi je bila da ostanem u sportu, pošto sam diplomirao na Fakultetu za fizičku kulturu u Novom Sadu. Jedno vreme sam bio trener i član uprave Proletera, kluba kom i sada uvek stojim na raspolaganju, ali sam se zbog drugih obaveza, ali i celokupne situacije u sportu u našoj zemlji, više okrenuo na drugu stranu. Sa prijateljima Jovanom Vukojevićem i Borisom Živanovim otvorio sam fitnes centar i posvetio sam se tome – navodi Grubanov.

Kako kaže, njemu je sport dao sve u životu, pa se ceo njegov život i način razmišljanja oslanjaju upravo na sport. Zato su i deca krenula tim putem.

- Direktno nisam uticao na njih da se bave sportom, ali indirektno sigurno da jesam. Mislim da oni jednostavno u nekom takvom okruženju, u kom odrastaju, i nisu mogli da budu drugačiji. U našoj kući se podrazumeva da se sport gleda na televiziji, da igramo i fudbal i rukomet i košarku. Tako da je njihova ljubav prema sportu, koja se rodila i stvarala, bio prirodan put – kaže Milan.

Simon kaže da se prvi put sa košarkom susreo na televiziji i već na prvi pogled mu je izgledala zanimljivo. Nije trebalo mnogo da mu privuče pažnju. Već osam godina se bavi ovim sportom i izuzetno je uspešan. Uglavnom se ugleda na NBA, ali ga sve više privlači i evropska košarka, a uzor mu je Kajri Irving.

- Lepo mi je u KK Petrovgrad, stalno napredujemo, iz sezone u sezonu smo sve bolji kao tim - ističe Simon.

Njegov mlađi brat Maksim kaže da je kao mlađi tenirao džudo, ali se kasnije ipak odlučio za fudbal.

- Treninzi u Crvenoj zvezdi su savršeni. Način rada je fantastičan i iz meseca u mesec napredujem. U početku je bilo naporno da putujem za Beograd na treninge, ali sam se sada navikao i više mi ne predstavlja nikakav problem – ističe mladi fudbaler, kojem je omiljeni igrač reprezentativac Srbije Aleksandar Mitrović.

Simonova i Maksimova sestra Lena dodaje da je pre godinu dana počela da trenira odbojku. Ujedno svira klavir i tamburu.

- Uporedo sa muzičkom školom, planiram da nastavim da treniram i odbojku. A krenula sam da učim i ples – navodi Lena.

Ponosni otac Milan dodaje da njegovi naslednici sami traže svoju sreću, a da ja on tu da im osvetli put i pomogne savetima.

- Hvala Bogu, deca su tu da me naslede i da, nadam se, budu puno bolja i uspešnija od mene. Sad mnogo više uživam prateći njih, njihove utakmice i uspehe – zaključuje Milan Grubanov.

Željko Balaban