Od ratkovačke deponije do prirodne oaze

Glavna ambicija ratkovačkih entuzijasta je da naseobina bude mesto gde dolaze turisti i đaci na ekskurzije. Namera je da neolitsko naselje bude i kutak za uživanje i druženje Ratkovčana, i da uz organizovanje raznih manifestacija upotpuni kulturni život u selu. Zamišljeno je da na tom lokalitetu bude sedam kućica, a u tri postojeće je svoj dom pronašao par bivolica.

Drevni ljudi vinčanske kulture kuće su gradili tako što bi vertikalno poboli drvene oblice. Oko njih su uplitali pruće, preko koga se nanosilo vlažno blato ili glina, pomešani sa slamom ili peskom.

- Par bivolica, mužjaka i ženku smo dobili sa Stare planine od Sergeja Ivanova, poznatog uzgajivača autohtonih rasa iz Dimitrovgrada. U planu je da izuzev bivolice tu budu ovce sorte pramenki, zatim balkanski magarac i koze kao i stare rase pasa. Zapravo, da se sklopi praistorijsko stočarsko selo. Vinča je interesantna jer su u tom periodu ljudi počeli da uzgajaju domaće životinje – kaže Milan Došen, član Ribolovačkog udruženja „Bager bara Ratkovo” i seoske zadruge „Suva međa”, koji upravljaju radovima i staraće se o naselju.

Ono što priču u vezi sa Bager barom čini posebnom je upravo to što je mesto nekadašnje deponije sada mesto za uživanje, ali to nije postignuto preko noći.

- Bager bara u Ratkovu nastala je kada je u napuštenoj iskopini lokalne ciglane višedecenijskim radom prirode stvoren specifičan ekosistem veoma bogat raznovrsnom florom i faunom. Međutim, imali smo problema pošto je nemarom na obali nastala seoska deponija i godinama smo imali ozbiljnu borbu da se očisti i da se prestane sa odlaganjem smeća baš na toj lokaciji. Deponija se prostirala na dva hektara i predstavljala je pravu opasnost za zdravlje. Kada je lokalna samouprava videla našu upornost, izašli su nam u susret i očistili deponiju i sada imamo priliku da ovde ugostimo izviđače, osnovne škole, ribolovce iz čitave Srbije i pored toga dolaze nam ljudi koji prepoznaju naše malo jezero gde mogu da pecaju da se odmore i da uživaju – pojasnio je Došen.

Bager bara je znatno napredovala na mapi ribolovačkih revira u Srbiji. Vodostaj se održava sa dve pumpe za navodnjavanje koje dnevno ubacuju 2. 000 kubika sveže vode. Bara zauzima površinu od oko 3,5 hektara. Izuzetno je bogata basom, šaranom i belom ribom, a poribljena je i smuđom. Danas ona nesumnjivo predstavlja jedan od najboljih terena za pecanje basa u zemlji, a veoma je bogata kapitalnom štukom, šaranom i smuđem. Predstavlja i stanište za pojedine ugrožene životinjske vrste kao što su barska kornjača i linjak.

S. Aničić Ilić

Privatna arhiva