REDITELJ IVICA BULJAN Promene se događaju odabirom tema

Sutra je na repertoaru predstava „Turingov stroj“ Benoa Solea, u režiji Ivice Buljana, i izvođenju Mini teatra iz Ljubljane, takođe na sceni Novosadskog pozorišta. Festival se zatvara u nedelju, 6. novembra, baletom „Hazarski rečnik – lovci na snove“, rađenom po motivima romana Milorada Pavića, u režiji Livije Pandur, i izvođenju Baleta Narodnog pozorišta iz Beograda, na sceni „Jovan Đorđević“ SNP-a.

Ove tri predstave, iz Slovenije, Hrvatske i Srbije, režirala su imena poput Ivice Buljana, Matije Debeljuha i Livije Pandur. Ivica Buljan je reditelj poznat u celom našem regionu, koji je režirao i u  Sloveniji, SAD, Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Mađarskoj, Portugalu, Belgiji, Rusiji, Crnoj Gori, Obali Slonovače, i Srbiji. Bio je upravnik Drame HNK u Splitu bio je od 1998. do 2001. Dobitnik je mnogih nagrada, među kojima je i više Borštnikovih nagrada i Prešernove zaklade, kao i Sterijina nagrada. Nosilac je Odlikovanja viteza reda umetnosti i književnosti Vlade Francuske republike. Od 2014. do 2022. bio je direktor Drame HNK u Zagrebu.

Suosnivač je Mini teatra u Ljubljani, koji izvodi pomenutu predstavu na ovom festivalu „Turingov stroj”, koja je, po Buljanovim rečima, omaž velikom geniju Alanu Turingu, koji je postavio prve vizije modernog računarstva i dao temeljne uvide u ono što je postalo poznato kao „umjetna inteligencija”.

- Bio je jedan od najutjecajnijih razbijača kodova Drugog svjetskog rata, a njegova je kriptologija ubrzala savezničku pobjedu. Nakon njegove smrti većina njegovih ratnih dostignuća ostala su skrivena, daleko od pogleda javnosti u naciji zahvaćenoj panikom zbog Hladnog rata - podseća Ivica Buljan.

Međutim, ovaj rodonačelnik modernog računarstva umro je kao zločinac, osuđen prema viktorijanskim zakonima kao homoseksualac i prisiljen da prihvati hemijsku kastraciju. Britanska vlada se tek 2009. javno ispričala za njegovo prisilno lečenje, dodaje Ivica Buljan, a još kasnije, 2013, kraljica Elizabeta II je potpisala Turingu kraljevsko pomilovanje, „59 godina nakon što je domaćica pronašla njegovo tijelo u kući u Vilmslovu, blizu Mančestera”.

- Mrtvozornik je utvrdio da je umro od trovanja cijanidom i da si je oduzeo život „za vrijeme poremećaja ravnoteže uma”. Pored njega je pronađena napola pojedena jabuka. Biografi su nagađali da je otrov progutao polivši jabuku cijanidom i pojevši je kako bi prikrio okus otrova. Drugi i danas tvrde da je otrovan. Legenda kaže da je Stiv Džobz po toj jabuci oblikovao logo za „Epl”, u čast svom genijalnom prethodniku - pominje Ivica Buljan, dodajući da se Turingovo ime povezuje se s najtajnijim ratnim operacijama britanskih razbijača kodova u Blečli parku, gde je nadzirao dešifrovanje šifri mašine „Enigma„ nacističke Nemačke, što je inspirisalo film „Igra imitacije“ iz 2014, u kojem su glavne uloge igrali Benedikt Kamberbač i Kira Najtli.

„Zamislio je ono što je postalo poznato kao univerzalni Turingov stroj - u biti računalo kakvo danas poznajemo” napisao je Endrju Hoyis u knjizi iz 1983. „Alan Turing: Enigma. „

Na pitanje da li veruje da teatar može doprineti promenama, naravno na bolje, u društvu ako se u njemu govori i o ovakvim temama, Ivica Buljan odgovara za naš list.

- Verujem u način na koji je svoje neslaganje s društvom izražavao Rajner Verner Fasbinder, u filmovima i u svom antiteatru. Bavio se pitanjima odgovornosti Nemaca posle Drugog svetskog rata, položajem žena, doseljenika – gastarbajtera, Arapa i crnih, homoseksualaca, sve to na način koji nije plakatan, pozerski. Široka publika odbija da joj se nameću progresivni stavovi, i tu je činjenicu obilato iskoristila desnica. Promene se događaju odabirom tema, negovanjem drukčijosti - ističe Ivica Buljan.

Budući da je jedan viđenijih reditelja u regionu, i da njegove predstave često učestvuju na festivalima i kod nas, kao sada i na ovom, pitanje za Ivicu Buljana bilo je koliko izvođenja u drugim sredinama stvaraju neku novu percepciju predstava?

-  Pre deset godina imao sam premijeru predstave “Garaža” u Njujorku i dobila je euforične kritike, a u Zagrebu su bile negativne. Predstava je kasnije zaživela, a u svakom mestu imala je drugačiji kontekst. U Ljubljani i kulturna javnost i široka publika poznaje moj rad. S jedne strane mi to omogućava napredovanje, a s druge je osećaj da radim u krugu svoje široke familije. Svaki susret s novom sredinom višestruki je dobitak. U Novom Sadu na Sterijinom pozorju prikazano je mnogo mojih predstava, od “Edipa na Korintu”, koji je dobio nagradu za stranu predstavu, do “Tiho teče Misisipi” u domaćem programu. Ovo gostovanje je posebno, jer nije reč o velikoj produkciji, već o intimnoj, vrlo glumačkoj i konceptualnoj predstavi koja će moj rad predstaviti na način koji mi je najbliži - kaže Ivica Buljan za naš list.

N. Pejčić