Kuljani sačuvali vrednu ustanovu staru 130 godina

Osnovana je na inicijativu učitelja Jovana Đ. Ćosića davne 1892. godine, a  pod uticajem ideja o kulturnom i prosvetnom uzdizanju naroda koje su zastupali Dositej Obradović, Vuk Karayić, Branko Radičević, Jovan Jovanović Zmaj i drugi.

Predsednica Srpske ratarske čitaonice u Kuli Mirjana Pejanović kaže za „Dnevnik” da se prvi pisani trag o pokušaju osnivanja narodne čitaonice sa knjižnicom može pronaći u tadašnjem listu „Zastava” iz 1891. godine, a već naredne godine, u prostorijama Srpske pravoslavne škole, osnovana je Srpska ratarska čitaonica koja, uz školu, postaje jedina javna institucija Srba u Kuli.

- Osnovana je kako bi okupljala ljude na jednom mestu gde bi mogli da zbore, ne samo o poljoprivredi, već i o svim svakodnevnim problemima koji život znače. Mesto gde se razmenjivalo mišljenje o aktuelnim političkim zbivanjima, mesto gde se veselilo i slavilo, ali i pomagalo i tugovalo – pojašnjava Pejanović i dodaje da je osnivanjem čitaonice počeo preobražaj u društvenom životu Srba u Kuli, koja je tada imala 8.480 stanovnika. Tokom mnogih decenija Srpska ratarska čitaonica je bila jedina i usamljena institucija u svojoj korisnoj misiji među Srbima u Kuli, a imala je i održala izuzetno važnu obrazovnu funkciju jer je organizovala brojna predavanja.

- Do današnjih dana Srpska ratarska čitaonica je nastavila da nabavlja dobre knjige, časopise i novine i da ih daje svojim članovima na čitanje. Knjige su prikupljane akcijama, a potom su priređivani čitalački časovi i javne tribine na razne životne teme, ali s naglaskom na život i rad ratara – kaže Pejanović.

Čitaonica je organizovala posete manastirima, poljoprivrednim sajmovima i sajmovima knjiga. Praznicima i nedeljom posle crkve, paori su se okupljali kako bi čitali novine, časopise ili pak uzeli knjigu na čitanje, a kasnije su ta okupljanja proširena i na pijačne dane. U nekim periodima ova ustanova je bila i omalovažavana, osporavana, zabranjivana, ali je sve to stojički izdržala i pored svoje humane, kulturne i prosvetne funkcije, čuvala, negovala i sačuvala tradiciju i običaje Srba u srcu bačke ravnice.

Isidor Bajić istaknuti član

Jedan od istaknutih članova Srpske ratarske čitaonice u Kuli bio je Isidor Bajić, srpski kompozitor, učitelj, pedagog, melograf, izdavač, osnivač i prvi direktor Muzičke škole u Novom Sadu. Bajić je prirodno, bio  član čitaonice u svom rodnom mestu. U skoro svim periodičnim časopisima i dnevnoj štampi tog vremena objavljivao je tekstove iz oblasti muzike i muzičke pedagogije. Zapisivao je narodne i srpske crkvene melodije i koristio ih u svojim kompozicijama, a jedna njegova notna beležnica nalazi se u njegovoj Kuli. Ujedno to je najvrednija knjiga koju poseduje Srpska ratarska čitaonica.

- Čitaonica i crkva Svetog Marka bili su i ostali duhovni dragulji, koji su Srbima iz Kule ubrizgavali snagu za opstanak, energiju za nova postignuća, snagu da ostanu i opstanu svoji na svome. Tako je i danas kada imamo pomoć i razumevanje Crkvene opštine i sveštenika Boška Marinkova i Borislava Tošića – ističe Mirjana Pejanović, inače prva žena koja se našla na čelu Srpske ratarske čitaonice.

Prema rečima Mirjane Pejanović, u današnje vreme, veoma je teško okupiti mlade.

- Imamo mladih, ali mislim da ih nema dovoljno. Naš najmlađi član Filip Pronek ima 30 godina, a najstariji je Svetozar Nikolić koji broji 83. godinu života. Živimo u društvu u kojem međugeneracijski jaz postaje sve veći, a nama je na ponos da ne poznajemo šta je to jaz među generacijama. Mlađi članovi poštuju mudrost i iskustvo starijih, a stariji uče o novim tehnologijama od mlađih članova – veli predsednica.

D. Nikolić