Nikolić: Najodgovorniji za inflaciju FED i ECB

Kaže za Tanjug da se Narodna banka Srbije na odgovarajući način bori sa inflacijom i napominje da ona nije stvorena u Srbiji, već da je uvezena.



Tekuća inflacija u Evropi je 1,5 odsto, a međugodišnja 10,7 procenata, što je prilično visoko i iznenađujuće. Monetarne vlasti Evrope i ekonomisti su očekivali da će ona malo popustiti, ali inflacija sada očigledno nije prolazan fenomen, već je nekako ukorenjena, rekao je Nikolić.



On je primetio da inflacija u evrozoni beleži tempo rasta, ali je i dalje jako visoka, kakva do sada nije zabeležena.



Interesantno je da je Evropa iskoračila ispred drugih delova sveta. Znamo izvore, to je pre svega počelo sa kovidom, pre toga sa dugoročnom stagnacijom koja je stvorila inflatorna očekivanja, nakon toga pandemija, pokidani lanci snabdevanja, velika tražnja i ponuda koja nije mogla da odgovori, onda se sve to prenelo na energetiku, a onda je rat u Ukrajini katapultirao cene. I onda, vremenom, krenu loša inflatorna očekivanja i kada se sve to sabere imamo fenomen da je u baltičkim zemljama inflacija iznad 20 procenata, naveo je Nikolić.



Primetio je da su reakcije centralnih banaka na inflaciju bile različite, jer nije ista reakcija NBS kada reaguje na trećinu transakacija koje su dinarske, dok je dve trećine transakcija u Srbiji u evrima, na šta uticaj ima Evropska centralna banka (ECB).



Naša NBS je počela tačno pre godinu dana sa efektivnim zaoštravanjem monetrane politike, usmerene ka borbi sa rastom cena koji je u tom trenutku već bio ozbiljan. ECB je odlagala reagovanje u strahu da će ta restriktivnost dodatno usporiti ekonomiju, ali je to na žalost neminovnost. Oni su to odugovlačili do proleća ove godine i sada imamo referentnu kamatnu stopu podignutu za dva odsto, primetio je Nikolić.



On je naglasio da je, kada se posmatra dinamika rasta cena u Srbiji i uporedimo je sa susednim zemljama, naša inflacija čak i blaža, ialo druge zemlje koriste evro, a mi dinar.



Ne bih rekao da je restriktivnost NBS neodgovarajuća. Mislim da je dobra. Situacija će se pratiti i verujem da će NBS reagovati. Čini mi se da je za 10. novambar zakazana nova sednica Izvršnog odbora NBS gde bi možda moglo da dođe do novih promena referentne kamatne stope, ocenio je Nikolić.



Dodao je da će sutra biti održana sednica američkih Federalnih rezervi (FED) na kojoj se očekuje novo zaoštravanje monetrane politike i da do marta sledeće godine regferentna kamatna stopa u SAD poraste do pet odsto.



Druge centralne banke moraju da prate ove odluke FED, pre svega ECB, jer se tim zaoštravanjem podiže vrednost dolara i kapitala na američkom tržištu. Ako se to ne prati, onda će kapital iz drugih delova sveta ići ka Americi, što ne ide u prilog Evropi, zato što ona ima negativan neto izvoz u Ameriku i to će dodatno slabiti evro, objasnio je Nikolić.



Naglasio je da najveću odgovornost za inflaciju snose upravo FED i ECB, koje su najviše i doprinele krizi.



Kriza nije samo posledica rata u Ukrajini i kovida, kriza je pre svega potekla od prekomenrne monetizacije fiskalnih deficita, jer Evropa je u dugogodišnjoj stagnaciji, mnoge zemlje godinama kubure sa visokim deficitom i javnim dugom koji je pokrivan štampanjem novca. Kada imate viška novca, to je onaj scenario koji smo mi imali devedesetih godina da se štampa novac bez pokrića, a rezultat je inflacija, istakao je Nikolić.



Dodao je da se, pre svega, time objašnjava visoka inflacija u Americi i Evropi, za razliku od Indonezije, Kine ili Brazila, gde je inflacija umerena.



Nikolić je naglasio da je Srbija daleko od scenarija hiperinflacije iz devedesetih godina prošlog veka.



Prvo, nemamo problem sa našim monetranim okvirom. Ovde neravnoteža nije nastala zbog nas, već zbog prelivanja svih tih problema koje se dešavaju van Srbije na naše tržište. Ovo je praktično uvezena inflacija, jer 75 odsto porasta cena dolazi od porasta imputa koji su došli spolja. Jednostavno, teško se izboriti protiv toga, pogotovo izolovanim monetranim merama. NBS može da podigne kamate na 10 odsto, ali to neće preko noći smanjiti cene, rekao je ovaj ekonomista.



Naglasio je kako se procenjuje da su cene u septembru i oktobru dosegle vrh, da će možda još malo porasti i nakon toga krenti naniže, da bi se polovinom sledeće godine vratile u prihvatljive okvire.



Ali za to treba vremena i da se sklope neke pozitivne okolnosti, da se nastavi ova reakcija vodećih centralnih banaka i da ne dođe do nekog zaoštravanja u Ukrajini, pa da se preko energetskog tržišta prelije neki novi cenovni šok koji bi bio katastrofalan. S tim da postoje crne slutnje da bi u slučaju potpune obustave dopremanja energenata značajno pao BDP, pa bi po tom osnovu došlo do nekog većeg loma, ali se nadamo da do toga neće doći, rekao je Nikolić.



Ocenio je da je situacija teška, ali da država pokušava da je ublaži povećanjem penzija i plata.