Kanan Marasligil, spisateljica: Volim veze između stripova i književnosti

Tečno govori turski, francuski, engleski, španski i holandski jezik i koristi se multijezičkim pristupom u svom radu, pokušavajući da osvesti publiku o suptilnim finesama u značenjima i prevodima, kroz različite granice i društva.

Ona će biti jedna od glavnih gostiju na konferenciji “Remiks komiks – Strip, nasleđe i savremena umetnost”, koja počinje danas i traje do 30. oktobra, u Kreativnom distriktu u Novom Sadu, u okviru međunarodnog projekta „Remiks komiks” i programa “Comics City Project”, koji je deo programskog luka „Druga? Evropa”, projekta „Novi Sad – Evropska prestonica kulture”.

Odrasli ste u Briselu, koji je uz Pariz svojevrsna prestonica stripa. Kako ste otkrili stripove i zavoleli ih ? Šta mislite o scenama stripa širom Evrope danas?

– U Briselu su stripovi svuda oko vas: od javnih prostora i predivnih murala širom grada, do škola i školskih biblioteka, knjižara, novinskih štandova. Sećam se, naravno, da sam čitala Tintina, kao i Paju Patka. Onda sam otkrila mange. Ali tokom svojih tinejdžerskih godina, sve manje sam čitala stripove. Tek kasnije u dvadesetim, nakon što sam diplomirala, vratila sam se stripu. To se desilo nakon što sam otkrila Džoa Saka i šta sve može da se uradi u okviru stripa.

Novi Sad je 2022. godine Evropska prestonica kulture. Kada biste bili u mogućnosti da kreirate program ovakve manifestacije, kako biste joj pristupli? Šta je vama važno kada govorimo o ovako velikim evropskim kulturnim programima?

– Mislim da je važno da ovakve inicijative kreiraju prostore za lokalne institucije, kulturne prostore, umetničke i kreativne zajednice koje bi radile zajedno i animirale široku publiku, ali i uvećale svoje zajednice na lokalnom nivou. Kreirala bih dnevne aktivnosti za ljude koji žive i rade u tom gradu, razmotrila bih njihove želje i glasove, tako da projekat bude održiv a uložen trud ostavi traga i u budućnosti.

Kakvi su vaši planovi i očekivanja od „Remiks komiks” konferencije u Novom Sadu, možete li nam dati nagoveštaj toga šta će se dešavati na vašem seminaru?

– Veoma sam uzbuđena što ću upoznati sve ljude koji će učestvovati i govoriti na konferenciji. Deo mog rada se uvek sastoji od slušanja i učenja, pa osećam da će u velikoj meri tako biti i sada. Moje predavanje će se baviti spašavanjem i preoblikovanjem priča ljudi koji su izgurani na margine ili ućutkivani sistemskim oblicima izopštavanja. Zainteresovana sam za preispitivanje konteksta i formata koji su nametnuti tim ljudima, i za njihove priče. Konferencija će omogućiti prostor u kome možemo da preispitamo ideju “nasleđa” u njegovoj najširoj definiciji, kako bismo se bavili svim mogućim slojevima, posmatrajući svet kroz ličnu vizuru, za šta mislim da je snaga stripa.

Koje stripovi su vas inspirisali u poslednje vreme, ili u poslednjih nekoliko godina?

– U poslednje vreme čitam stripove o životima fascinantnih mislilaca, pisaca i umetnika/ca. Jedan od njih je grafička novela o Anais Nin - „Anaïs Nin: Sur la mer des menson„ges autorke Leoni Bišof, druga je o Hani Arent -„The Three Escapes of Hannah Arendt„ autora Kena Krimštajna. Nakon što sam pročitala „The Secret To Superhuman Strength„, poslednji rad Alison Bedel, posvetila sam se izdanju „Are You My Mother?„ koje sam volela već i na prvo čitanje – volim veze koje ona uspostavlja sa poezijiom i Virdžinijom Vulf  Na osnovu ove liste, moglo bi se reći da volim veze između stripova, filozofije i književnosti.

„Remiks komiks” bavi se preoblikovanjem i rekontekstualizacijom priča i narativa. Koji su to, po vašem mišljenju, narativi koji još nisu “otkriveni” u stripu ali bi bili zanimljivo štivo?

– Volela bih da vidim strip koji bi se bavio prevođenjem. Ne samo da ima junaka ili junakinju koji je prevodilac, ili da to bude strip na različitim jezicima, već da se samo prevođenje bude u centru pažnje, da se autor/ka poigra i istraži sam proces prevođenja u jeziku, u našim telima, javnom prostoru, politici, načinu na koji prevođenje oblikuje nas same i naša društva. Ako takav strip već postoji, molim vas da mi ga pošaljete! Možda ću i sama raditi na takvom stripu u budućnosti.      

Konferencija „Strip, nasleđe i savremena umetnost” u Kreativnom distriktu Novog Sada, u okviru međunarodnog projekta „Remiks komiks” i programskog luka „Druga? Evropa” Fondacije „Novi Sad - Evropska prestonica kulture 2022”, predstojećih dana ponudiće niz predavanja, radionica seminara i razgovora o tome kako stripovi mogu doprineti inkluziji evropske baštine u različitim kontekstima. Na otvaranju, danas u 17 sati, prisutnima će se obratiti renomirana strip autorka iz Austrije, Uli Lust, a među gostima je još autora i autorki svetske reputacije.

Gvido van Hengel