Novi Sad dobija turbo kružni tok
Gradnja kružne raskrsnice na uglu Fruškogorske ulice i Bulevara cara Lazara mogla bi da počne do kraja godine i biće završena za devet meseci, tačnije 270 dana. Gradska uprava za građevinsko zemljište nedavno je raspisala tender za taj posao, a procenjena vrednost investicije je oko 307 miliona dinara, bez PDV-a (307.119.166), s tim da radove finansiraju Grad i Pokrajina.
Ideja o rekonstrukciji raskrsnice kod Spensa i Univerziteta i njenom pretvaranju u kružni tok datira iz 2016. godine, i tada je bilo predloga da u centru raskrsnice bude izgrađena fontana s audio-vizuelnim efektima, po ugledu na čuvenu muzičku na Slaviji. Istražni radovi, laboratorijska istraživanja i geotehnička dokumantacija urađeni su u septembru 2017. godine. Predmet nedavno raspisanog tendera su saobraćajne površine i rekonstrukcija i izmeštanje komunalne infrastrukture na uglu Fruškogorske ulice i Bulevara cara Lazara.
Projektanti firme “ MHM-projekt” predvideli su turbo kružnu raskrsnicu bez denivelisanog pravca na Bulevaru cara Lazara, a tim rešenjem bi se, kako je objašnjeno, ostvarila potrebna funkcionalnost i ubrzao saobraćaj, budući da će semafori biti ukinuti. Formiranje trokrake kružne raskrsnice i ukidanje svetlosne signalizacije obezbediće nesmetan protok vozila na pravcima ukrštanja.
“Predložena ‘turbo’ kružna raskrsnica ili kružna raskrsnica sa spiralnim kružnim tokom, višetračna je kružna raskrsnica, na kojoj su saobraćajni tokovi međusobno fizički odvojeni. Razdvajanje tokova postiže se ‘zaobljenim’ ivičnjacima, koji sprečavaju preplitanje vozila kako na ulivu i izlivu tako i pri kretanju kroz sam kružni tok. Odvajanje tokova ne doprinosi samo udobnosti vožnje već i višem nivou saobraćajne bezbednosti. Kako bi se izbeglo uvođenje i kretanje svih tipova vozila koja dolaze sa ukrsnih pravaca u kružni tok, predviđene su spoljne saobraćajne trake za direktno odvajanje desnih skretanja, minimalne širine 4,5 metara, koje će rasteretiti raskrsnicu. Rešenje kružnog toka sa odvojenim desnim skretanjima odgovara izgledu i rešenju raskrsnice u postojećem stanju”, navedeno je u tehničkom opisu projektne dokumentacije.
Na Bulevaru cara Lazara, pre i posle kružnog toka, u oba prilazna smera su projektovane po tri saobraćajne trake širine tri metra, dok su u Fruškogorskoj ulici, na početku deonice čija je rekonstrukcija planirana, zadržane dve trake, po jedna za svaki smer, koje će pre projektovanog pešačkog prelaza kod Naučno-tehnološkog parka biti odvojene ostrvima. Tu saobraćajnicu čine dva odvojena kolovoza u pravcu sever-jug širine 4,5 metra (uliv i izliv iz kružnog toka) i direktno desno odvajanje iste širine - “bajpas” ka Keju žrtava racije. Projektanti napominju da je “bajpas”, kojim je ostvarena veza Bulevara cara Lazara sa Fruškogorskom iz smera Merkator-Kej, projektovan je po ugledu na sadašnje stanje sa širinom kolovoza od 5,3 metra.
Planirano je da kolovoz od staza bude odvojen zelenim površinama sa višegodišnjim drvećem, koje će, kako je navedeno, većim delom biti očuvano, osim na delu otvaranja dodatne trake za skretanje ka Promenadi i delu korigovanih staza ispred NT-parka.
Parking prostor duž Bulevara cara Lazara biće delimično rekonstruisan, a predviđena je kosa šema parkiranja. I obostrane pešačke staze duž Bulevara i s leve strane kolovoza u Fruškogorskoj biće rekonstruisane, dok su one s desne strane ispred NT-parka projektovane na rastojanju dva metra od ivice kolovoza, gde je planirano zelenilo. Da bi se sa staza omogućio ulaz u Park, projektovano je, kako je objašnjeno, stepenište sa trapeznim gazištem, a na spoju staza sa prolazom (pasaž koji prolazi kroz objekat) predviđena je rampa za osobe s invaliditetom, kao i stepenište uz nju.
Ponude na tender Gradske uprave za građevinsko zemljište i investicije podnose se do 27. oktobra, a 40 dana nakon toga biće doneta odluka o dodeli ugovora ili, pak, obustavi postupka imajući u vidu sve rokove, kao i vremenski period za uvođenje izvođača u posao, radovi bi mogli da počnu do kraja godine.
Saobraćajni stručnjaci pronašli su način da kružni tok učine bezbednijim, pa su nastale “turbo” kružne raskrsnice spriralnog oblika, koje su najpre korišćene u Holandiji, nakon čega su primenjene i u drugim zemljama. Reč je, inače, o raskrnici u kojoj je saobraćajnom signalizacijom, pre ulaska, ali i u samom kružnom toku jasno određeno kojom trakom se vozilo kreće od trenutka ulaska u kružni tok, pa sve do izlaska iz njega. Najveća prednost takve raskrsnice u odnosu na običnu kružnu dvotračnu je manji broj konfliktnih tačaka ukrštanja.
J. Vukašinović