Zaharova: Odluke samita potvrdile konfrontacionu politiku EU
MOSKVA: Odluke samita Evropske unije potvrdile su konfrontacionu prirodu njene politike, izjavila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, objavljeno je na zvaničnom sajtu ruskog Ministarstva.
Prema njenim rečima, optužbe Rusije za "granatiranje civilne infrastrukture Ukrajine" mogu se smatrati vrhuncem licemerja, prenele su RIA Novosti.
Zaharova je istakla da je Evropska unija izgubila moralno pravo da kaže bilo šta o ratnim zločinima, pošto je osam godina zatvarala oči pred ubistvima civila, žena i dece za vreme ukrajinskog granatiranja teritorija Donbasa.
I sada u Briselu EU nastavlja da prikriva zločinačke radnje Kijeva, navela je ona.
Zaharova je kazala da osećaj potpune nekažnjivosti determiniše agresivno ponašanje ukrajinskih vlasti.
Rusija će nastaviti da pažljivo snima i identifikuje organizatore, izvršioce i saučesnike takvih zločina koji će neminovno dobiti zasluženu kaznu, naglasila je ona.
Prema njenim rečima, EU ne pokazuje spremnost za mirno rešavanje sukoba.
Naprotiv, oni i dalje bezumno ulažu značajna sredstva u odugovlačenje neprijateljstava. Ovo, između ostalog, ima za cilj donošenje odluka o dodatnom (za još 500 miliona evra) finansiranju isporuke naoružanja Oružanim snagama Ukrajine i stvaranju Misija EU za vojnu podršku Ukrajini, navela je portparolka ruskog MSP.
Zaharova je navela da EU i dalje neosnovano optužuje Rusiju za izazivanje prehrambene, energetske, a sada i ekonomske krize.
Zaharova je naglasila da, kako bi naneli štetu Rusiji, lideri EU nastavljaju da razgovaraju o mogućnosti korišćenja i zapravo eksproprijacije "zamrznutih" ruskih sredstava, zanemarujući pritom osnovu svake tržišne ekonomije - poštovanje privatne svojine.
Za žaljenje je što se Evropska unija, koja je sebe proglasila glavnim čuvarom "poretka zasnovanog na pravilima", sve više pretvara u prostor bezakonja, gde se, iz političkih razloga, krije nepoštovanje prava stranih investitora i stranih državljana, dodala je ona.
Prema njenim rečima, najočigledniji primer je reakcija Evropske unije na sabotažu Severnog toka 1 i Severnog toka 2.
U "zaključcima" Evropskog saveta nema ni reči o potrebi za odgovarajuću istragu, koja može da ukaže samo na jednu stvar - snažnu nespremnost da se otkrije ko stoji iza napada na najveći evropski infrastrukturni objekat izgrađen u cilju obezbeđivanja stvarne, a ne imaginarne energetske bezbednosti zemalja članica EU, rekla je Zaharova.
