Vanja Nenadić, glumica: Uvek na strani žena

Premijera „Komedije na tri sprata” za koju je režiju uradila Sandra Mitrović, a scenarista je pored nje i Noe Dodson, bila je povod da s Vanjom popričamo u njenoj dosadašnjoj karijeri, kao i o planovima za ubuduće.

Inače pomenuti film donosi priču o životu stanara jedne naizgled obične beogradske zgrade. Problemi sa cevima i podzemnim vodama razotkrivaju i drugo lice ovih ljudi - njihovo otuđenje i samoživost. Pored Vanje u ovom ostvarenju igraju i Jelisaveta Seka Sablić, Slobodan Boda Ninković, Dragan Gagi Jovanović, Vesna Trivalić, Nataša Tapušković, Pavle Mensur, Miodrag Radonjić, Ljubomir Bandović... Ekskluzivno za naš list Vanja Nenadić otkriva neke od tajni svoje glume.

Šta povezuje vaše uloge iz „Bisera Bojane”, serije „Tajna vinove loze” i ovog vašeg najnovijeg filmskog ostvarenja „Komedije na tri sprata”?

- To što ja igram (smeh). Ja mislim da u svakoj ulozi glumac nekako uvek implementira sebe na neki način, tako da kroz svaku ulogu ima i nas. Tako da postoje neke zajedničke stvari, osobine i karakteri, ali zapravo jesu sve negde različite.

Vi ste Somborka, a uvek je ljudima iz unutrašnjosti motiv više da se dokažu u velikom gradu, Beogradu. Da li ste imali poteškoća pri adaptaciji na veliki grad?

- Ja sam upisala fakultet u Beogradu i tu sam ga završila i tu sam i počela da živim odmah potom. Zaposlila sam se u Narodnom pozorištu u Somboru, što je bio neki logičan sled, jer sam tamo bila od devete godine, ali nekako sam uvek održavala tu vezu sa Beogradom. Imala sam neke predstave i nekako za mene to jeste bio neki logičan korak nakon, tako da sam svakako očekivala u nekom momentu da pređem ponovo u Beograd, i onda se to već samo od sebe desilo, ali svakako mislim da sam u Somboru stekla jedno ozbiljno iskustvo koje mi je sada  vrlo plodonosno.

Poznati ste i kao vatreni borac za zaštitu žena od nasilja. Da li ste vi na našoj javnoj sceni, u medijskom prostoru, osetili tu mizoginiju prema ženama?

- Mislim da ima kao i u svakom drugom poslu. Ne mislim da je kod nas to nešto mnogo drugačije. Okej, činjenica je da nekako u glumačkim vodama su neke linije slabije podvučene, ali ja za sebe  mogu da kažem da čak i od studentskih dana nekako se vrlo borim protiv toga i ne mogu da kažem da sam imala neka takva iskustva, ali apsolutno i kroz svoje uloge, a i ja lično, uvek stajem na stranu žena.

Koliko je izražena razlika između televizijskog i filmskog glumačkog izraza s jedne strane i pozorišnog, gde na sceni, da tako kažemo, morate gestikulacijom da se borite za prostor, dok je u situaciji kad su kamere uključene taj glumački izraz svedeniji?

- Da, to je baš jedno često pitanje i za mene nekako neuporedivo. Okej, jeste to gluma i sa jedne i sa druge strane. Ja se sećam u nekim studentskim danima, kada sam  prvo počela da snimam neke studentske filmove, da sam možda primetila neku jaču facijalnu ekspresiju i možda jaču gestikulaciju, ali jedan osvešćen glumac to vrlo može da primeti. I nekako se sve to u budućnosti sleglo i to svakako za mene radi i neko iskustvo i eto ja sam ga igrom slučaja i srećom imala, tako da jeste to različito i neuporedivo, ali ja uvek dajem prednost pozorištu. Meni je to moja prva ljubav i zbog toga sam i krenula da se bavim glumom.

Kakvi su vam planovi u bliskoj budućnosti?

Posle premijere „Komedije na tri sprata”, jednog divnog filma koji smo radili, trenutno snimam drugu sezonu „Tajkuna”, tako da će nas i to očekivati u nekoj bliskoj budućnosti.

Nemanja Savić