Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Simić: Vašingtonu je stalo da se reše složena pitanja

21.10.2022. 09:13 09:15
Piše:
Foto: Tanjug/video/Dragan Simić

BEOGRAD: Specijalni izaslanik Sjedinjenih Američkih Država za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, kao i ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil spadaju u vrhunske diplomate i jako dobro poznaju naš region, Srbiju i poseduju duboko razumevanje složenosti problema Zapadnog balkana uopšte i kosovskog pitanja, a svakako su odlučni da se sva otvorena pitanja što pre reše, rekao je za Tanjug dekan Fakulteta političkih nauka u Beogradu Dragan Simić.

"Predugo traju sve kontroverze povodom ovih pitanja doduše i nama je stalo da ta otvorena pitanja krenu ka nekakvom razrešenju i Srbija čini ogromne napore u tom pravcu", rekao je Simić.



On je dodao da velika pažnja koja je posvećena Srbiji dolazi kao posledica mnogih interesa.



"Srbija ima ogroman strategijski i geopolitički i ekonomski i svaki drugi značaj kao centralna zemlja regiona i kao što američki zvanicnici uvek ponavljaju", ističe Simić.



Kada je reč o današnjoj politici i sukobima kaže da je trenutno nejpotrebnija diplomatija.



"Sve je manje diplomatije tamo gde nema pregovaranja, gde nema dogovora. Kad progovori oružje onda je veoma teško i stvari idu kako ne treba. Diplomatija je pregovaranje i razumevanje, u ovom trenutku mi nemamo to, a posebno kad je reč o razumevanju u odnosima velikih sila", rekao je Simić.



Komentarišući svoju knjigu „Svetski poredak: politika Vudroa Vilsona i Frenklina Delano Ruzvelta: ogled" Simić govori o naklonosti SAD Jugoslaviji kroz istoriju.



"Jedan od podsticaja da napišem ovu knjigu i uporedim ova dva američka predsednika jeste što se oni izdvajaju između svih drugih "stanara" Bele kuće u 20.veku i po poznavanju našeg regiona i složenih i teških odnosa ovde, pa i po otvorenoj naklonosti koju su imali", naveo je Simić.



Objašnjava da je kod Vilsona to bila naklonost prema borbi srpskog naroda tokom velikog rata, a kod Ruzvelta naklonost u vrlo delikatnoj poziciji Jugoslavije.



Simić navodi da je želja da se vrati taj kvalitet odnosa, te da oni kao naučnici u političkom centru i na fakultetu hoće da definišu u odnosima sa SAD periode i faze kada su odnosi bili izuzetni, kakvi su potrajali gotovo do Titove smrti.

Piše:
Pošaljite komentar