Vaterpolisti Petar Pejaković i Bogdan Brešćanski: Oko vrata srebro i dva zlata
Seniorska vaterpolo reprezentacija Srbije nije imala previše sreće ovoga leta, ali su zato juniori osvetlali obraz. Igrači rođeni 2004. godine osvojili su zlatne medalje na Mediternskim igrama u Oranu i Evropskom prvenstvu u Podgorici, kao i srebro na Svetskom prvenstvu u Beogradu. Deo ove uspešne čete koju je s klupe predvodio Uroš Stevanović, bio je i dvojac iz novosadske Vojvodine, golman Petar Pajković i centar Bogdan Brešćanski.
Uz njih, na klupi je, uz Stevanovića, bio i trener Darko Bilić.
Pajković i Brešćanski standardni su prvotimci crveno-belih, koji su već dugo poznati kao pravi rasadnik talenata.
- Nastavlili smo niz osvajanja medalja. Trudili smo se da osvetlamo obraz našeg vaterpola osvajanjem odličja, pošto podmlađeni seniorski sastav nije uspeo ovog leta da osvoji medalju. Sada smo se vratili u klub i nastavljamo da radimo jako, jer su pred nama novi izazovi - rekao je Pajković.
Bogdan Brešćanski se nadovezao na ramišljanja svog saigrača.
- Veoma sam zadovoljan rezultatima ostvarenim ovog leta na reprezentativnom nivou. Možda smo mogli da pobedimo i u finalu SP u Beogradu, ali je svakako sjajno leto ostalo za nama. Spremali smo se dugo i bili zajedno više od tri meseca. Reprezentaciji Srbije ambicije su uvek najviše i na svakom takmičenju idemo na zlato. Uspeli smo u Podgorici da iznendimo sve, u Beogradu smo nesrećno izgubili, ali to nam je motiv za dalji rad, pa da osvojimo na svetskom sledeće godine zlato.
Kao najteže takmičenje i Pajković i Brešćanski apostrofiraju Svetsko prvenstvo, jer je pred domaćom publikom pritisak bio veliki.
- Bilo nam je veoma teško kada smo u finalu izgubili na peterce od Mađarske. Doduše, ne gledamo na to kao na debakl, već kao na polaznu stanicu za još jači rad, veću motivaciju, zalaganje i disciplinu. Nadamo se da ćemo i sledeće godine nastaviti niz osvajanja odličja, jer smo, kao najmlađa ekipa na EP za 2003. godište, pokazali da možemo mnogo - istakao je Pajković.
Brešćanski je na ove Petrove reči dodao:
- Psihički je sigurno najteže bilo u Beogradu. Većina igrača koji su bili na pripremama su rođeni 2004. godine i planirali smo da nam to takmičenje bude kruna. Nakon što smo prošle godine osvojili Evropsko prvenstvo, želeli smo da uzmemo i svetsku titulu. Ipak, fizički je teže bilo u Podgorici, jer je to bilo takmičenje za godinu dana starije igrače. Oni su jači, a ta godina nije malo u mlađim kategorijama. Tamo je bilo mnogo „gustih” utakmica.
Petar je nastavio tradiciju odličnih reprezentativnih čuvara mreže koji dolaze iz Novog Sada i u budućnosti bi mogao da krene stazom Slobodana Sora, Gojka Pjetlovića i Branislava Mitrovića.
- Nadam se da ću jednoga dana braniti i gol seniorske reprezentacije, ali trenutno mi je prioritet juniorska selekcija. U seniorskoj, još uvek ima starijih i iskusnijih, ali zato verujem da za klub mogu nešto više da uradim - razmiš Pajković.
Bogdan igra na poziciji na kojoj je Srbija uvek imala odlične igrače, a svi se još uvek sećamo poslednjih velikana - Duška Pijetlovića i Slobodana Nikića, najboljih centara sveta u jednom trenutku.
- Mi, centri, naporno radimo da dostignemo zvezde na našoj poziciji, kao i da dostignemo „markere” koje su postavili Duško i Slobodan. Ima dosta vremena za napredak, jer u vaterpolu golmanima i centrima treba prostora da sazru - dodao je Brešćanski.
Pajkovića i Brešćanskog sada očekuju klupski izazovi, ciljevi Vojvodine su visoki, ali, tvrde, pošto su se sve ekipe pojačale, biće potrebno dosta rada kako bi se oni i ostvarili. Oni su za taj rad spremni i učiniće sve da doprinesu i uspesima crveno-bele čete novosadske.
Gordana Malenović