Nobelova nagrada za doprinos kvantnoj informatici

U obrazloženju se navodi da su trojica naučnika, Francuz Alen Aspe, Amerikanac Džon Klauzer i Austrijanac Anton Cajlinger zaslužni za otkrivanje načina na koji fotoni, elementarne čestice bez mase mirovanja i naelektrisanja, mogu biti povezane, ili „upletene", jedna sa drugom čak i kada su razdvojene velikim udaljenostima, prenosi AP.



„Kvantna informatika je dinamična disciplina u razvoju", rekla je članica odbora za dodelu Nobelove nagrade Eva Olson, dodajući da su otkrića kvantne informatike široko primenjiva u mnogim oblastima.



U razgovoru sa novinarima Cajlinger (77) je iz Beča telefonom rekao novinarima da je u stanju „pozitivnog šoka" zbog dobijanja nagrade.



Cajlinger, Aspe i Klauzer se već duže od decenije spominju kao mogući laureati Nobelove nagrade, posebno nakon što su 2010. godine osvojili Volfovu nagradu za fiziku, koja se često spominje kao predvorje Nobelove jer je od 26 nagrada dodeljenih između 1978. i 2010. godine, 14 dobitnika je osvojilo i Nobelovu nagradu.



Akademija saopštava da je Klauzer (79) razvio teorije koje su prvi put eksperimentalno potvrđene 1960-ih, Aspe (75) uspeo je da ih upotpuni, dok je Cajlinger demonstrirao fenomen nazvan kvantna teleportacija, proces u kojem se kvantna informacija (odnosno egzaktno stanje fotona ili atoma) prenosi sa jedne lokacije na drugu.



„Pomoću kvantnog uplitanja možete preneti sve informacije o jednom predmetu na neko drugo mesto gde je moguće da taj objekat, da tako kažemo, rekonstruišemo", rekao je Cajlinger.



Dodaju da je to moguće samo kada su u pitanju sitne čestice.



„Nije moguće teleportovati objekte, kao u serijalu Zvezdane staze, a svakako ne osobu, na neku udaljenost", rekao je Cajlinger.



Cajlinger kaže da su, kada je započeo svoje istraživanje, eksperimenti bili potpuno filozofski bez ikakve moguće upotrebe ili primene.



Od tada, rad laureata je korišćen za razvoj tehnologija u oblasti kvantnih računara, kvantnih mreža i za kvantnu enkripciju.



Nobelova nagrada za fiziku dodeljuje se svake godine naučnicima koji rade na raznim poljima fizike.



Nobelove nagrade dodeljuje Švedska kraljevska akademija nauka po testamentu Alfreda Nobela.



Nagrada je ustanovljena da bi se odalo priznanje istaknutim ličnostima za akademska, kulturna i naučna dostignuća, a prvi put je dodeljena 1901. godine.



Dodela nagrade za medicinu otvorila je juče sedmicu objavljivanja Nobelovih nagrada, sutra će biti za hemiju i u četvrtak za književnost.



Ime ovogodišnjeg dobitnika Nobelove nagrade za mir biće objavljeno u petak, a za ekonomiju 10. oktobra.